Уторак, 07.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОВОДОМ МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА ОСОБА С ИНВАЛИДИТЕТОМ

Живе с многим препрекама на путу

(Фото Д. Јевремовић)

Процене говоре да свака десета особа у Србији има неку врсту инвалидитета, а многа истраживања говоре да они спадају међу најугроженије категорије становништва. Особе које имају проблем с видом, слухом, говором и кретањем дискриминисане су готово на сваком кораку, почевши од архитектонских баријера које им стоје на путу, па све до недостатка законских прописа који би олакшали њихов живот. Председник удружења особа с инвалидитетом „Феникс” Бранко Јокић, говорећи на јучерашњој конференцији за новинаре, поводом 3. децембра, Међународног дана особа са инвалидитетом, нагласио је и да се сем с препрекама ово удружење више од једне деценије бори за повећање инвалидских пензија, повећање износа за туђу негу и помоћ, уклањање архитектонских баријера и омогућавања права на превоз за све категорије становништва.

– Највећи број особа у инвалидским колицима не може да користи јавни, градски и међуградски превоз, нити може да уђе у воз, а путовање на одмор за нас представља мисаону именицу, јер не постоји ниједан туристички аутобус који може да прими колица која користе особе с хендикепом. Велики број зграда практично је неприступачан особама у колицима, а бахато паркирање на местима резервисаним за инвалиде је више правило него изузетак. Иако смо званично ослобођени плаћања свих партиципација у здравству, када покушамо да закажемо преглед ултразвуком или магнетном резонанцом, добијемо одговор да су сви термини попуњени месецима унапред – навео је Јокић.

Драгана Јовановић, координатор удружења „И ми смо овде”, подсетила је да родитељи деце са сметњама у развоју готово десет година воде борбу за усвајање закона „родитељ – неговатељ”, који би њихов статус изједначио са статусом хранитеља, који од државе добијају накнаду за бригу о детету. Јовановићева је истакла да постоји велики број самохраних родитеља деце с инвалидитетом којима би ово законско решење умногоме олакшало живот, а смисао доношења овог прописа јесте и спречавање измештања деце из биолошких породица у установе социјалне заштите.

Подаци из извештаја Београдског центра за људска права говоре да су недостатак персоналних асистената и већ поменуте физичке баријере главне препреке које стоје на путу образовања деце и младих с моторним инвалидитетом, па се неретко дешава да они не могу да упишу жељену школу зато што немају приступ згради или школским просторијама. Деца и млади са сметњама у развоју, који су смештени у институције имају ограничен приступ образовању, јер већина није ни уписана у школе, а они малобројни уписани су претежно у специјалне школе, што доприноси њиховој даљој сегрегацији и изолацији.

Број младих с хендикепом који долазе до индекса жељених факултета и даље је на нивоу статистичке грешке – подаци Удружења студената с хендикепом говоре да је у периоду од 2017. до 2020. године на прву годину студија 35 високошколских установа у Србији у просеку уписан свега 1,51 студент с инвалидитетом, а удео академаца с инвалидитетом у општој студентској популацији мањи је од 0,3 промила.

Због свега тога, не треба да чуди податак што је свега девет одсто особа особа с инвалидитетом запослено – бројке говоре да је пензија главни извор прихода за око 60 одсто особа с хендикепом, а она зависи од тога где су и колико дуго особе радиле. С обзиром на то да су многе особе због природе свог хендикепа принуђене да се раније повуку с тржишта рада, велики број њих прима пензију која је нижа од минималне зараде у Србији.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.