Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Орион” у близини Месеца испитује свемирско зрачење

(Фото Бета/АП/НАСА)

Свемирска летелица „орион” без посаде осамнаестог дана свог путовања наставља да истражује Месечево окружење и да прикупља важне податке који се одмах шаљу на Земљу.

У 25 дана дугој свемирској мисији која је започета 16. новембра „орион” има задатак да испита Земљин сателит са свих страна и да прикупи драгоцене информације како би у наставку Насиног пројекта названог „Артемис 2” (Артемида) на Месец у свемирском броду кренули и астронаути.

Тренутно „орион” прикупља податке о зрачењу у васиони, који ће помоћи стручњацима Насе да развију ефикасну заштиту за будућу мисију са људском посадом.

У седиште Насе непрестано пристижу подаци са свемирске летелице која тренутно кружи око Месеца, а у току је и пројекат назван „биолошки експеримент-1” где се испитује утицај зрачења дубоког свемира на семе, гљиве, квасац и алге. У току дана „орион” треба поново да уђе у сферу Месечевог утицаја, због чега ће све до уторка бити под гравитационим силама Земљиног сателита. Тада би требало да почне и последња фаза овог дела мисије – повратак на нашу планету.

Према подацима Насе за 17 дана мисије „Артемис 1” утрошено је мање погонског горива него што је било предвиђено пре лансирања. „Орион” би требало да се врати на Земљу 11. децембра.

Америчка свемирска агенција Наса годинама је припремала мисију „Артемис 1” у жељи да после пола века људска нога поново крочи на Месец. Наиме, последња мисија у којој је истраживан Земљин сателит, „Аполо 17” са трочланом посадом, организована је крајем 1972. године.

У Наси наводе да је ово најмоћнији пројекат до сада и први у којем се планира спуштање људске посаде на Месец у 21. веку. После повратка „ориона” почиње обрада прикупљених података и припрема за наставак мисије покретањем  „Артемиса 2”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.