Уторак, 31.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ДИВНА ВУКСАНОВИЋ, филозоф медија

Како ријалити програми утичу на наше животе

Теорија је дала свој допринос сложеним проблемским анализама феномена ријалитија, али су филозофија, као и теоријско мишљење као такво, маргинализовани
Технологија у служби капитала у нашем добу показује своју израбљујућу и поробљујућу улогу (Фото: Драгана Драгановић)

У најави филозофског перформанса „Утицај ријалитија на наше животе”, који ће бити одржан 5. децембра од 18.30 сати у Галерији 73 у Београду, полази се од белих мишева који научницима служе за експерименте и долази се до тога да су се последњих година уместо покусних мишева код нас и у свету појавили – људи, и то добровољно. Њихове судбине и понашање постали су предмет пажње јавности, а велики број људи почиње да их опонаша. Круг се шири, „мишеви” су побегли из лабораторије па се стиче утисак да смо сви део ријалитија. Колико нас то кошта и да ли се можемо одупрети?

На ова питања одговараће гост децембарске трибине у поменутој галерији – Дивна Вуксановић, филозоф медија, професорка и књижевница, која овом приликом, не први пут, говори и за наш лист о овој проблематици.

Да ли вам је већ досадило да указујете на штетност ријалити програма, јер се годинама све своди само на причу и у најбољем случају на оштру критику и осуду, док притом нико ништа не предузима?

У нашој малој научној заједници која се на филозофски начин бави медијима, ријалитији су само једна од мета критике актуелне медијске „културе”, јер она је понајвише усмерена на грубу, несмотрену и неприродну везу успостављену између готово свих савремених медија и профита, што читаву медијску индустрију доводи у питање као онај производни погон који више не чува релацију са истином, науком, образовањем и културом, те аутентичном забавом. Понављање матричне и безличне забаве прелази у масовно произведену досаду, о чему смо колеге Драган Ћаловић, Влатко Илић и ја детаљно писали у студији „Нова критичка теорија: Филозофија забаве”. Дакле, поред преовлађујућег критицизма и моралисања о овој теми неретко присутној у јавности, теорија је дала свој допринос сложеним проблемским анализама феномена ријалитија, али како су филозофија, као и теоријско мишљење као такво, медијски и на сваки други начин, маргинализовани. Стога мантра о погубности ријалитија по друштво у целини, а с нагласком на осетљиве друштвене групе као што су млади, постаје и сама досадна, односно опште место напада на медије који нам нуде слику о нама самима.

У ком смислу ријалити програми утичу на наше животе, чак и на животе оних који их игноришу?

Ово питање захтева емпиријске доказе како о (негативном) утицају ријалити формата на друштвену стварност, тако и, уопштено, о односу медија и наших живота. Нажалост, веома је мало конкретних истраживања, иако, интуитивно гледано, постоји опште слагање критичке јавности о томе да медији и, у овом случају, ријалитији, битно утичу на креирање културалних образаца и обликовање понашања гледалаца. У суштини, ако један број ријалитија негативно утиче на публику (реч је о формату који је, испражњен од садржаја, ТВ жанр као и сваки други), то се може посматрати као директан и индиректан утицај: први би био на учеснике и публику одређеног ријалитија, а други на оне који овај жанр не прате, али су засути сродним информацијама из окружења. Најчешћа оптужба на рачун ријалитија тиче се насиља, рђаве комуникације, која укључује псовке, лош речник, и последично неприкладно понашање, што се претпоставља да зависи од концепције и структуре емисија, избора учесника, услова реализовања, буџета, а пракса показује да су најгледанији управо они који су са етичке тачке гледишта спорни.

Много се говори о спрези гледања таквих програма и насиља и бахатости међу младима.

Последњи случај насиља младих према наставници енглеског језика из Трстеника, који је озбиљна опомена свима нама да нисмо довољно пажње, као друштво, обратили на образовање и васпитање деце и младих, нити на утицај медија на ову популацију, показује ипак нешто друго. Изостанак поштовања, разумевања, саосећања, и уопште, моралног понашања младих, по свој прилици није непосредни резултат дејства ријалитија, јер се њихово интересовање, у међувремену, померило ка друштвеним медијима, као што су „Инстаграм”, „Јутјуб”, „Тикток”. Испуњавање слободног времена телевизијским програмима резервисано је данас углавном за старију популацију и незапослене, дакле, за генерацију њихових родитеља или још старије. Ако овај утицај постоји, он је, дакле, индиректан, мада се, несумњиво, догађаји уживо на друштвеним медијима ослањају како по форми, тако и по бесмисленим или екстремним садржајима, на ријалитије, као њихову историјску претходницу. Ово се, наравно, у једнакој мери односи на локалне и на глобалне прилике.

Многи губитак вредности и инсистирање на површности у овом добу повезују са напретком технологије?

Најпре, технолошки напредак спада у цивилизацијска, али не и достигнућа у области културе. Такође, за срећан и квалитетан живот најсавременија технологија, већим делом, чини се, није неопходна. Истина је да би она могла, а то делимично и чини, да нам олакша живот, али све зависи од тога у чијим је рукама. Технологија у служби капитала у нашем добу показује своју израбљујућу и поробљујућу улогу. Савремене технологије, сагледане било у контексту медија или унапређења пословног и свакодневног живота, здравља, образовања, често се користе некритички, погодујући повлашћеној мањини која експлоатише већину. Покаткад технологија, када се непромишљено употребљава, доводи до поражавајућих резултата – угрожавања основних људских права и слобода (надзирање као кажњавање), поништавања индивидуалности, креативности, мишљења, слободне воље и аутентичних људских осећања. Изгледа да је једно од прворазредних класних питања данашњице и питање у чијем је власништву технологија, и да ли се она користи у војне, израбљивачке и коруптивне сврхе или пак служи достизању општег добра.

Кад већ говоримо о површности, једном сте се дотакли површности позитивног мишљења. Можемо ли у оваквом друштву да нађемо баланс и да се изборимо против ситуације у којој нам неко, док грцамо у проблемима, поручује како је живот леп јер птице цвркућу?

Изрека каже да сит гладном не верује, па је тако могуће замислити цвркут без озбиљног покрића. Ово је, такође, класно питање, заодевено у тогу мудрости, иза које стоји површност и недовољно освешћена друштвена хијерархија, што је скопчано с моћи, те пропратна хипокризија. Међутим, ако постоји и најмања шанса да гладни и поробљени устану против лажи и темељних друштвених неправди, ваља се борити. А док борба не ојача, баланс је, свакако, једно од последњих упоришта појединца – он је уједно и највећи екстрем, пошто је пут умерености, како сугерише Аристотел говорећи о врлинама, заправо, најређи.

Коментари36
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Нн
Све тачно.
Bogdan Tešić
Ova dama više je učinila za srpsku kulturu nego svi ministri zajedno. Kapa dole!
Биљана
Вратите културу и науку на ТВ.
ne volim digtalno
Utiču mediji, ukupno gledajući, treba se otrezniti i okrenuti čoveku, ljubavi, sreći, malim stvarima. Svi smo u problemu.
ВлаДо
Mene interesuje kako rijaliti programi utiču na život čoveka koji ih nikada ne gleda?
Vida
Ali na njegov život utiču oni koji ih gledaju, a takvih je dosta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.