Град добио рециклажна звона за стаклену амбалажу

Рециклажна звона, односно контејнери за одлагање стаклене амбалаже, постављена су јуче у Улици Милентија Поповића у Новом Београду, у оквиру пројекта „Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану”. Реч је о пројекту који реализују Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ), НАЛЕД и Секопак уз подршку града Београда. Ово је део већег регионалног пројекта који се спроводи у Србији, Македонији, Босни и Херцеговини.

Пројекат траје већ две године и звона за стакло постављена су и у Крагујевцу, Сомбору, Нишу, Варварину, Новом Саду...

– У Београду ће за сада ова звона бити постављена на 120 локација, на Новом Београду и у Земуну. Очекујемо озбиљнији раст сакупљања стакла с обзиром да су и циљеви којима тежимо стандарди Европске уније. Према тим стандардима до 2030. године требало би прикупимо 75 одсто стаклене амбалаже, а ми смо сада на 45 одсто. То је с обзиром на постојеће окoлности и инфраструктуру коју имамо прилично добар резултат. Али, јако је важно радити са грађанима, образовати их на том пољу и показати  да је град спреман да са овом инфраструктуром покрије што више локација – рекао је Слободан Крстовић, директор за одрживи развој у НАЛЕД-у.

Стакло је као материјал јако погодно јер може да се рециклира око 100 пута. У нашој земљи се врши прикупљање, припрема за третман и обраду и за сада се само мале количине рециклирају у српској фабрици стакла у Параћину. Али, како је недавно најављено у плану је ревитализација ове фабрике што значи да би у будућности наше стакло могло да се прерађује у оквиру домаће фабрике. Тренутно највећи део нашег стакла иде на рециклажу у фабрике у Бугарској и Хрватској.

У рециклажна звона за стакло на Новом Београду и у Земуну суграђани ће моћи да оставе разне флаша, тегле, стаклене посуде... оно што им иначе стоји као стаклени отпад по кућама. Капацитет звона је метар ипо кубни, а на сваком звону се налази мерач који показује колико је звоно попуњено. Стакло одвозе радници „Градске чистоће” и они га даље прослеђују Секопаку.

– Пракса у градовима где су звона постављена показала је да су људи прихватили овај начин рециклаже, тако да је скок прикупљене амбалаже између 50 и 80 одсто. Ми смо водили рачуна да звона нису постављена било где и да се поштују европски стандарди тако да се једно звоно поставља на 800 грађана – рекао је Крстовић.