Бројеви говоре у корист Пиксија

У последњих 16 година, на клупи фудбалске репрезнтације Србије седело је 11 селектора. Задржавање стручњака на клупи „орлова“ је, у просеку, мање од две године.

Драган Стојковић је вођство над репрезентацијом Србије преузео 3. марта прошле године. Данас, тачно 21 месец касније, многи доводе у питање његову одлуку да остане селектор Србије након освојеног само једног бода у групи Г Светског првенства у Катару. Статистички, чини се да су Пиксијеви дани на клупи одбројани.

Ипак, уколико посматрамо бројеве, Драган Стојковић има најбољи учинак са репрезентацијом од 2006. године, када је Србија почела да наступа на међународној фудбалској сцени као самостална држава.

Од 20 утакмица, „орлови“ су под његовом тренерском палицом славили на 13, на четири меча су одиграли нерешено, а три су изгубили. Процентуално, 65 одсто утакмица тренутног селектора завршено је у корист репрезентације Србије. Поред Стојковића, једино је још Радомир Антић имао учинак већи од 60 одсто (17 победа, три ремија и 8 пораза). Најлошији проценат победа репрезентација Србије је остварила за време мандата Синише Михајловића, када су „орлови“ славили у нешто више од трећине утакмица.

Фудбалери наше репрезентације сутра ће слетети у Београд, а међу љубитељима фудбала још дуго ће се препричавати излет у Катар. Или, можда обрнуто. Можда ће сви настојати да забораве горак укус у устима који је оставила синоћна утакмица. Стојковић је, упркос бројним критикама на рачун његовог вођења утакмица, изјавио како не планира да напусти место селектора. Јавност је подељена. Једни желе његову оставку, други бране човека који је пре нешто више од годину дана одвео Србију на Мундијал историјском победом над Португалом.

Може се говорити о томе да је Стојковић великим делом крив због преурањеног краја сна који се зове Светско првенство. Селектор Србије деловао је малодушно сваки пут када се појавио у кадру.

Ипак, чини се да му прелако окрећемо леђа. Упркос свим проблемима у игри, сваком паду концентрације и последњем реду који се, као што је прогнозирано, показао као највећа слабост наше репрезентације, селектор Србије пробудио је веру у тим који је, не тако давно, изгубио поверење јавности поразом од Шкотске у квалификацијама за Европско првенство.

Ту веру је изгубио од многих у ових неколико дана. Ипак, чини се да одлазимо из крајности у крајност. Човек о коме се пре Мундијала говорило у суперлативу, како то обично и бива, преко ноћи је постао „непожељан“.