Банкари се из Лондона селе у Милано

Сви желе у Милано, па и „Голдман Сакс”, који ће у овај град из Лондона преселити део одељења за трговину евром. Канцеларије ће у италијанском граду бити отворене почетком следеће године, а постојећи тим проширен. Сељење гиганта с Волстрита из срца британске економије најсвежији је пример померања фокуса највећих светских банака са Острва након брегзита. „Голдман Сакс” је још један знак сталног прилива света из чувеног Ситија у Европску унију последњих неколико година. Јачање европских канцеларија након што је Велика Британија напустила унију тренд је који није заобишао ни компаније какве су, рецимо, „ЈП Морган”, „Ситигруп”, финансијска компанија „Номура”, а које „мигрирају” тамо где им нуде повољније порезе. Ово су нека од најзвучнијих имена која се „заљубљују” у италијански финансијски центар.

У Милану се шири и „ЈП Морган”, који у Италији постоји више од века, али је ова компанија након што је Лондон напустио блок, овде из Ситија пребацила врсне менаџере на престижну Пјацу Кордузио. Морган у Италији запошљава 200 људи и наставља да шири тим, тако што ће за почетак, како пише „Индепендент”, ангажовати два нова директора и проширити још девет водећих позиција. „Ситигруп” број запослених константно повећава од 2018. године.

Сам процес изласка Острва из ЕУ није повод, али јесте догађај који је утицао на то да су, пре свега, порези у Британији знатно виши. „Индепендент” пише да је ово основни притисак који трговце из Лондона гура и у друге градове ЕУ, у Париз, Амстердам, Франкфурт. Европска централна банка је у мају саопштила да су они који су основали јединице у еврозони и даље превише зависни од операција ван зоне, дакле, да ће тренд сељења тек узети маха. Извештај је добра вест за Милано, који, свестан прилике, ради на томе да привуче новац и други капитал и Италију учини изузетно привлачном дестинацијом финансијским гигантима. Сличан рецепт пореских олакшица примењују и Французи, али се интересују и Белгија и Шпанија, које такође, осим повољнијих стопа опорезивања, квалификовани кадар и приватни капитал привлаче врхунском инфраструктуром, изузетно ефикасним приватним здравством, страним школама за децу, високо рангираним универзитетима.

Удружење страних банака каже да се из Енглеске у Милано сели око 70 одсто ресурса. И раније је извештавано о томе да овај град постаје једно од најисплативијих места у Европи из пореске перспективе због чега и они који су и даље у Ситију траже начин да спакују кофере јер је пореска уштеда огромна и креће се и до 35 одсто. Милански приступ порезу на доходак је несвакидашње великодушан због чега је постао магнет за ширење броја запослених. Могућност да раде и остану у Италији разлог је и због којег појединци, звучна имена из света банкарства и финансија у Ситију, дају отказе у компанијама у Лондону и прелазе да раде за друге банке у Милану.

„Фајненшел каријерс” пише да је тако, рецимо, „ЈП Морган” у свој тим увео Николу Гифонија, аналитичара који је радио за „Голдман Сакс” у Великој Британији. У граду, који неће више бити познат само по моди и шопингу, базе граде и хеџ фондови. Британски „Ајслер капитал” тамо пушта корене.

Занимљивост овог града је и што гаји расадник домаћих банкарских талената и успева да задржи овај потенцијал. Њихови студенти су, након школовања на локалном универзитету, поготову с мастер програма финансија, у прошлости одлазили у Лондон, а сада их јуре локалне канцеларије.