Уторак, 31.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Даница Грујичић за „Политику“: Ниједан лекар неће бити отеран са посла

Доктори који нису испунили своје нормативе не могу добити сагласност за допунски рад било у државној, било у приватној установи
(Фото Н. Марјановић)

Буру у јавности ових дана подигла је вест да је министарка здравља професор др Даница Грујичић наложила да се направи списак свих здравствених радника који су стекли услов за пензију, а и даље раде у државним установама, како би се видело колико њих планира да оде из службе и место уступи млађим колегама. У разговору за „Политику”, др Грујичић напомиње да нико неће бити отеран са посла. „Нажалост, у појединим здравственим установама нема довољно лекара одређених специјалности, што је и био разлог да тражимо од свих болница и домова здравља старосну структуру лекарског и сестринског кадра. Постоје специјалности које захтевају дуго учење. Да би неко постао одличан неурохирург, кардиохирург, васкуларни хирург, потребно је да прође око 15 година од почетка специјализације. Зато је неопходно да направимо план према коме ћемо запошљавати младе људе и плански правити стратегију за будућност српског здравства. Задатак свих нас старијих је да млађе колеге научимо послу како би они после нашег одласка у пензију могли и боље од нас да раде. Колико ће се места ослободити када добијемо тачне податке о запосленима, видећемо. Морамо имати поверења у младе људе који су посвећени струци, такође и поставити питање зашто нису сви оставили иза себе боље наследнике, зашто се није улагало у младе. Како је могуће да радите 40 година и да иза себе не оставите наследнике, што је први задатак сваког професора. То јесте напорно и тешко, тражи стрпљење и додатни рад, али то је оно што за собом носи титула професора и правог доктора”, нагласила је др Грујичић.

Шта је са вашом идејом да лекари који раде у државном сектору не смеју да буду ангажовани и код приватника?

То ће пре свега зависити од испуњености обавеза у државним установама. Они који нису испунили своје нормативе не могу добити сагласност за допунски рад било у државној, било у приватној установи. Грађани плаћају порез за наше плате и одговорни смо пре свега према њима. Недопустиво је да неки остају на клиникама до 24 сата да би се посветили пацијентима и не можете да их наградите, а да неки одлазе са посла у 12 часова да раде приватно, а не можете да их казните. У здравству сам 40 година и јако добро познајем ситуацију. Такође смо приметили једну апсурдну ситуацију – запослени који доносе уверења да имају право на скраћено радно време, врло уредно раде у поподневним сатима у приватним установама. Тако да ће и такве појаве бити строго контролисане и санкционисане.

И директори клиника су одговорни за организацију рада у њима. Да ли се ускоро очекује смена оних чијим радом нисте задовољни?

Пошто је прошло тек месец дана од именовања, морам прво да направим добру анализу. Морају се добро проценити не само квалитет рада руководилаца него и објективне околности у којима они раде. Не радимо сви у истим условима и тога сам свесна.

Како планирате да решите проблем са листама чекања за прегледе и операције? То је тренутно рак-рана српског здравства.

У овом тренутку заједно кроз разговоре и планирање са Републичким фондом за здравствено осигурање правимо модел како бисмо решили листе чекања. То ће наравно зависити и од финансијских могућности државе. Морамо размотрити могућност да се направи прерасподела посла како би се најкомпликованије операције обављале у терцијарним центрима, односно тамо где постоји највеће искуство. Једноставније интервенције обављале би се у секундарним центрима тамо где постоје услови. Кренули смо од Клиничког центра Крагујевац, који су посетили директорка РФЗО-а проф. др Сања Шкодрић и државни секретар Министарства здравља.

Да ли сте упознати са тим да је готово немогуће заказати преглед код специјалисте или на магнетној резонанци? Неки грађани на операцију уградње вештачког колена морају да чекају чак 2031. годину.

Наравно да сам упозната, ја сам неко ко је 40 година у српском здравству и не постоји дуготрајни проблем са којим се нисам упознала током свог рада и знам са чим се све сусрећу пацијенти и моје колеге. Мислим да је управо организација здравствене заштите основни проблем, као и то што нису довољно искоришћени ни сви потенцијали мојих колега у примарној здравственој заштити, нити ресурси које је држава у претходном периоду набавила. Организација се мора мењати јер ће управо добра организација омогућити да се листе чекања постепено смање, а у идеалном случају и укину. Морамо направити много лакшу комуникацију лекара опште праксе са секундарним и терцијарним центрима. Пут пацијента од када осети прве симптоме до дијагностификовања и на крају до лечења, мора бити много лакши и једноставнији. Свесна сам да морамо решавати проблем гомиле непотребних процедура које грађане терају да сатима седе по ходницима и чекају неке основне ствари и по пар недеља или чак и месеци.

Будући да је вирус корона мало уминуо, да ли се планира затварање Ковид болнице у Батајници? И колико су тачне гласине да ће ту бити премештена Клиника за неурохирургију УКЦС-а док се реновира?

Затварање Батајнице као ковид болнице зависи од епидемијске ситуације. Ако се настави овај тренд смањења броја оболелих од ковида 19 (у овом тренутку имамо три пута више оболелих од грипа него од ковида 19), могуће је можда да ће за неких месец дана бити затворена ковид болница. Када се буде реновирала Неурохируршка клиника, све сале ће бити затворене и зато се мора наћи алтернатива. Имамо две сале у Ургентном центру КЦС и видећемо да ли се могу капацитети смештаја неурохируршких пацијената повећати, а део клинике могао би прећи у један део „Батајнице” док се реконструкција не заврши како не би дошло до листе чекања.

Шта се касније планира са том болницом?

Што се тиче ковид болница, уколико Влада Србије подржи предлог Министарства здравља, оне би требало да постану болнице за различите врсте палијативног збрињавања пацијената.

Где се планира убудуће хоспитализација оболелих од ковида 19?

Пошто је њихов број мали, свака болница ће морати да има по две изолационе собе у које ће бити смештани новооткривени случајеви који не захтевају интензивну негу. Уместо кризног штаба, предложићемо формирање оперативне групе, која ће у зависности од епидемијске ситуације доносити одлуке о отварању и затварању ковид болница. У тој оперативној групи ће бити инфектолози, епидемиолози, пулмозли, анестезиолози, педијатри.

Хоће ли Србија набавити бивалентне вакцине против ковида 19, које штите и од омикрона и када би могли грађани да их добију?

Када стигне први контигент вакцина, серија треба да прође контролу Агенције за лекове и медицинска средства Србије, а Институт за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут” треба да изда упутство за начин примене. Бивалентне вакцине се могу очекивати за око месец дана.

Када почињете са планирањем пројекта реформе приватне здравствене заштите?

Да бисмо кренули са озбиљним планирањем, неопходна је промена одговарајућих законских аката, али се на неким принципима већ сада ради. Да би смо дефинитивно стекли увид шта је најбоље за пацијенте као и за моје колеге и медицинске сестре, морамо добити тачан увид у рад домова здравља. Циљ ми је да обиђем све домове здравља у Србији, од градских средина до сеоских амбуланти, желим лично да се уверим у стање и рад, као и у потребе мојих колега и да увидим проблеме са којима се сусрећу. Само на тај начин можемо донети добре одлуке.

И шта би то конкретно подразумевало?

Реформа подразумева бољу доступност здравствене заштите корисницима услуга јер бисмо у зависности од територије и броја становника о чијем здрављу води рачуна један лекар, одређивали где би се тај лекар налазио и који би његови основни задаци били. Увођење породичног лекара је реформа примарне здравствене заштите којом желимо да омогућимо колегама из примарне здравствене заштите да примене све своје знање које је огромно, да се више бавимо превентивом и да вратимо поверење људи у своје лекаре.

Залажем се за нуклеарну енергију

Имате ли идеју како можемо да се изборимо са великим загађењем ваздуха, које и те како утиче на здравље и скраћење животног века?

Залажем се за нуклеарну енергију као најчистији облик енергије, што аутоматски повлачи и развој најсофистицираније науке и нуклеарне медицине, тако да је један од начина да се енергетика обезбеди нуклеарном електраном, да коначно завршимо пројекат метроа који нисмо изградили када је требало пре неколико деценија. Да грејање буде на гас, да се улаже у обновљиве изборе енергије, да се фабрике обавежу уговорно да користе највише стандарде за филтере као и у најразвијенијим земљама. Морамо много да мењамо, од навика до регулатива и стратегија.

Фабрике морају да испоштују стандарде за заштиту животне средине

Да ли сте и даље противник ископавања литијума у Србији?

Цео свој живот сам посветила лечењу људи и здрављу. Здравље грађана Србије и заштита животне средине морају бити апсолутни приоритет. Свака фирма или фабрика која долази у Србију мора испоштовати стандарде да заштити животну средину која директно утиче на здравље грађана, као и да обезбеди услове да процес производње не утиче штетно на здравље грађана. Србија мора да се развија, али и свако мора да испуни највише стандарде заштите животне средине и здравља њених грађана.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Pravo na penziju opisuje ''pravne uslove'' koji moraju biti zadovoljeni kako bi lica dobila to pravo. Dakle ''A ima isto pravo kao B'' nije logika zakona. Logika je ''iste uslove mogu zadovoljiti vise lica'' . ''ISTO'' se upotreblavanja kao ''identicno'' sto je logicka greska. Kod nezaposlenosti se stvara drugo znacenje ''prava'' tako da nastaje OBAVEZA napustanja ''radnog mesta'' za mladje. U pravu se cesto upotrebljava izraz ''pravo i obaveza'' sto je logicka besmislica; potrazivanje i dug.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.