Четвртак, 09.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија међу десет најстаријих земаља Европе

Ако се ништа не промени у сфери фертилитета и спољних миграција, садашње мере популационе политике даће резултат тек 2080. године, чуло се на скупу „Будућност старења” у Српској академији наука и уметности
Фото Д. Јевремовић

Србија спада у десет најстаријих земаља Европе у којој је број седокосих увелико надмашио број деце  – најновији подаци Републичког завода за статистику говоре да је свака пета особа у нашој земљи старија од 65 година, а свака седма млађа од 15 година. Осим што представља озбиљан демографски изазов, старење значи и повећани притисак на здравствени и пензиони систем, као и систем социјалне заштите истакнуто је на научном скупу „Будућност старења” у Српској академији наука и уметности.

– Иако је Јапан земља са најстаријим становништвом, у којој је чак сваки трећи грађанин старији од 65 година, Стари континент из демографски оправданог разлога носи тај назив, јер је број припадника трећег доба највећи управо у Европи. Подаци говоре да четвртину становништва у Италији чине старији од 65 година, у Грчкој, Португалији и Финској проценат старих износи 23 одсто, док у Србији 21 одсто опште популације спада у категорију старих особа. Пројекције Уједињених нација говоре да се у следеће три деценије очекује дуплирање броја старих – сваки четврти становник Европе и Северне Америке биће старији од 65 година, а у Србији ће 27 одсто популације имати више од 65 година – истакла је др Мирјана Рашевић из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука.

Др Слађана Драгишић Лабаш, професорка на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду, упозорила је да, према подацима Светске здравствене организације, једна од две особе на свету испољава ејџизам према старима, а неке од најчешћих предрасуда су да су старе особе болесне, сиромашне, депресивне, немоћне и ружне.

– Подаци истраживања које је спроведено на узорку од 28 европских земаља говоре да је четвртина старих у Европи доживела неки облик дискриминације, а на њу се највише жале грађани у земљама Источне Европе, док је она најмање присутна у скандинавским земљама. У Србији постоји снажан структурални ејџизам, а истраживање спроведено међу старима у Београду говори да њих највише брине материјална егзистенција, здравствена заштита и слаба институционална заштита, док резултати другог истраживања сведоче да се чак половина старих не осећа да је једнака са осталим грађанима. Занимљивост изведена из једног истраживања са студентима Филозофског факултета гласи да само 22 одсто њих нису чувале баке и деке док су били мали. Па ипак, исти ти студенти робују негативним стереотипима и сматрају да стари не треба да раде, возе кола и баве се политиком – закључила је др Слађана Драгишић Лабаш.

Говорећи о феномену удовиштва у нашој земљи, др Мирјана Бобић, професорка на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду, скренула је пажњу на чињеницу да се Србија налази у европском врху по броју особа које су остале без брачног друга, али и подсетила да више од две трећине тзв. обудовелих чине жене.

– Удовиштво је пре свега женски феномен – жене чине чак 78 одсто особа чији је брачни друг преминуо. Узроци ове појаве су бројни, јер жене живе дуже (у просеку пет година) од мушкараца, а приликом склапања брака мушкарац је у просеку 3,5 године старији од жене. Осим тога, жене ређе склапају други брак након смрти супруга и ређе се одлучују за заједнички живот са новим партнером. Са друге стране, мушкарци чешће улазе у нову брачну заједницу након смрти супруге, јер брак за њих има већи социјални значај него за жене – њима је важнији квалитет емотивног односа, а не брачна форма. Великом броју удовица у нашој земљи кумује и чињеница да су највећи део избегличке и интерно расељене популације чиниле жене – од 600.000 особа које су током деведесетих и почетком 2000. године дошле у Србију, удео удовица је био већи него у домаћем становништву – закључила је професорка Бобић.

Др Владимир Никитовић, из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука, нагласио је да у Србији данас живи исти број становника као пре шездесет година и подсетио да је у последњих тридесет година удвостручен удео старих.

– Можемо очекивати смањење становништва за петину, а процене говоре да ће 18 од 25 области изгубити више од половине становника до краја века. Ако се ништа не промени у сфери фертилитета и спољних миграција садашње мере популационе политике даће резултат тек 2080. године – најављује Никитовић. 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Goran
OVDE NE POSTOJI RED cak ni oko sitnih davanja drzave kao sto je deciji dodatak! Nama su ukinuli deciji dodatak a objasnjenje je da imamo "zgradu" a u pitanju je stala kojoj je krov urusen, pravljena je na parceli koju sam nasledio i sve moguce sam pokusao kako bih detetu od toga davao za uzinu ali ne vredi nadlezne dame piju kafu i ne zanima ih nista....cak ni slike nit to da je taj objekat srusen/urusen tj da uopste nije rec o necemu gde neko moze ili je ikada ziveo...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.