Четвртак, 02.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли ће Бриселске маске коначно да падну?

(Фото Танјуг)

Може ли Србија једнострано да напусти Бриселски споразум и ако то уради, какве би наша земља, сносила санкције? Док власт тражи од западног дела међународне заједнице, која је и била гарант овог документа, да приволи Приштину да коначно у живот спроведе Заједницу српских општина, дотле тврда националистичка опозиција тражи да Београд стави ак акта овај документ.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић наводи да маске коначно требају да падну и да се види да ли постоји Бриселски споразум. За наш листи наводи да је формирање ЗСО једна од обавеза и Брисела који је пре скоро десет година био гарант овом споразуму.

„Морамо коначно да видимо, после више од девет година одбијања Приштине да формира Заједницу српских општина, да ли неко уопште и размишља да Бриселски споразум треба да се спроведе. Ми смо тај документ који је гарантовала и бароница Кетрин Ештон и потписали због ЗСО”, каже Дачић. Додаје да ће Србија наставити да се бори да се имплементира свака тачка овог споразума, али и да ће истовремено све учинити да сачува мир.

Српски покрет Двери се пак, залаже да после именовања наводних политичких представника Срба у покрајинске институције система, да Србија безусловно треба да поништи Бриселски споразум и да поново успостави своје институције, пре свега на северу Космета.

„После одлуке Приштине да квази представнике Срба именује за министре у Влади Косова, огољено је да Запад од Србије тржи да призна квазидржаву Косово, да се укине Република Српска и унитаризује Босна и Херцеговина и да се та држава увуче у НАТО”, изјавио је народни посланик Двери Борко Пушкић. Управо због тога он наводи да се Двери залажу за поништавање не само Бриселског споразума, већ и, како је навео, свих штетних споразума потписаних пре доласка СНС на власт, како бисмо поново успоставили све српске институције на северу наше јужне покрајине.

Двери сматрају да је након тога неопходно расписати изборе по српским законима и Уставу, одбацујући сваку помисао да у том процесу треба уважити било који правни акт Косова, и да у поступак реинтеграције јужне српске покрајине мора бити укључена и цивилна заштита, која би уз повратак 1.000 припадника српског државног особља, у складу са Резолуцијом 1244, била адекватан механизам одбране Срба.

Пушкић је истакао да је у овој ситуацији неопходно упутити и захтев Генералној скупштини УН да одржи седницу посвећену Косову, јер је од 193 чланице већина на страни међународног права, а самим тим и Србије, јер 100 држава не признаје Косово.

Са Дверима се слаже и опозициони покрет Отаџбина који наводи да

истовремено са напуштањем Срба из косовских институција, треба поништити Бриселски споразум, на северу организовти локалне изборе и на основу Резолуције 1244 СБ УН у покрајину вратити 1.000 војника и полицајаца. Уз то залажу се и да се према Косову уведе „реципрочне мере”.

И бивши судија Врховног суда и универзитетски професор у пензији

Зоран Ивошевић подсећа да влада сурогатдржаве Косова није дозволила да се у јужној српској покрајини обави референдум о амандманској промени Устава и да се обаве српски парламентарни и председнички избори.

„Зато би, напокон, ваљало предузети енергичнији а правно утемељен потез заснован на члану 60. Бечке конвенције о уговорном праву.

Према тој одредби, суштинско кршење међународног уговора од једне уговорне стране, разлог је и за престанак уговора у целини.

Бриселски споразум, закључен у изобичајеној билатералној форми, ипак има својство међународног уговора, без обзира што сурогатдржава Косово нема пун капацитет државности”, наводи Ивошевић.

А дипломата Срећко Ђукић каже за „Политику” да Србија не може да напусти Бриселски споразум и пита шта би то уопште и значило. Каже да би то било бесмислено поготово што смо ми све имплематнирали из тог споразума, а Приштина није готово ништа.

„То би значило да се врати точак историје уназад. То једноставно није могуће – да поништи телефонски позивни број за Косово, поништи све договоре око енергетике, полиције… Сигуран сам да би то за Београд био јако тежак ударац и мислим да то међународна заједница не би могла да прихвати”, каже Ђукић и подсећа да је тај документ ратификовали косовска влада и парламент, док се у Србији третира као политички документ.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aleksandar Mihailović
Šta su ovde činjenice? Nismo u planu za ulazak u EU i nikada nismo ni bili, jer, da je EU ozbiljna primila bi SFRJ, mnogo uređeniju državu i boljeg partnera. Dokaz da je u pitanju samo kupovina vremena dok nas pljačkaju i polako otimaju KiM je da skoro 10g ništa od potpisanog PR nije sprovela, a to će biti sve dotle dok popuštamo, dajemo ustupke i ne proglašavamo ništavim ugovor koji druga strana ne poštuje. Dokaz da im idemo na ruku je ne zahtevanje realizacije R1244, koju priznaje čitav svet.
Dm
Mogu oni opet da nas izbombarduju. Toliko o odnosu snaga. A neka nas Dveri brane. Kakva glupost i busanje u prsa. Pa tek se ucimo diplomatiji
Logicar
Tako je. Lepo poceti sa formiranjem paralenih institucija i cao. Dobice ZSO na ovaj ili onaj nacin. Kao Albanci su u Srbiji imali pravo da odcepe Kosovo, a Srbi nemaju pravo onda da otcepe deo Kosova?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.