Да ли ће Бриселске маске коначно да падну?

Може ли Србија једнострано да напусти Бриселски споразум и ако то уради, какве би наша земља, сносила санкције? Док власт тражи од западног дела међународне заједнице, која је и била гарант овог документа, да приволи Приштину да коначно у живот спроведе Заједницу српских општина, дотле тврда националистичка опозиција тражи да Београд стави ак акта овај документ.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић наводи да маске коначно требају да падну и да се види да ли постоји Бриселски споразум. За наш листи наводи да је формирање ЗСО једна од обавеза и Брисела који је пре скоро десет година био гарант овом споразуму.

„Морамо коначно да видимо, после више од девет година одбијања Приштине да формира Заједницу српских општина, да ли неко уопште и размишља да Бриселски споразум треба да се спроведе. Ми смо тај документ који је гарантовала и бароница Кетрин Ештон и потписали због ЗСО”, каже Дачић. Додаје да ће Србија наставити да се бори да се имплементира свака тачка овог споразума, али и да ће истовремено све учинити да сачува мир.

Српски покрет Двери се пак, залаже да после именовања наводних политичких представника Срба у покрајинске институције система, да Србија безусловно треба да поништи Бриселски споразум и да поново успостави своје институције, пре свега на северу Космета.

„После одлуке Приштине да квази представнике Срба именује за министре у Влади Косова, огољено је да Запад од Србије тржи да призна квазидржаву Косово, да се укине Република Српска и унитаризује Босна и Херцеговина и да се та држава увуче у НАТО”, изјавио је народни посланик Двери Борко Пушкић. Управо због тога он наводи да се Двери залажу за поништавање не само Бриселског споразума, већ и, како је навео, свих штетних споразума потписаних пре доласка СНС на власт, како бисмо поново успоставили све српске институције на северу наше јужне покрајине.

Двери сматрају да је након тога неопходно расписати изборе по српским законима и Уставу, одбацујући сваку помисао да у том процесу треба уважити било који правни акт Косова, и да у поступак реинтеграције јужне српске покрајине мора бити укључена и цивилна заштита, која би уз повратак 1.000 припадника српског државног особља, у складу са Резолуцијом 1244, била адекватан механизам одбране Срба.

Пушкић је истакао да је у овој ситуацији неопходно упутити и захтев Генералној скупштини УН да одржи седницу посвећену Косову, јер је од 193 чланице већина на страни међународног права, а самим тим и Србије, јер 100 држава не признаје Косово.

Са Дверима се слаже и опозициони покрет Отаџбина који наводи да

истовремено са напуштањем Срба из косовских институција, треба поништити Бриселски споразум, на северу организовти локалне изборе и на основу Резолуције 1244 СБ УН у покрајину вратити 1.000 војника и полицајаца. Уз то залажу се и да се према Косову уведе „реципрочне мере”.

И бивши судија Врховног суда и универзитетски професор у пензији

Зоран Ивошевић подсећа да влада сурогатдржаве Косова није дозволила да се у јужној српској покрајини обави референдум о амандманској промени Устава и да се обаве српски парламентарни и председнички избори.

„Зато би, напокон, ваљало предузети енергичнији а правно утемељен потез заснован на члану 60. Бечке конвенције о уговорном праву.

Према тој одредби, суштинско кршење међународног уговора од једне уговорне стране, разлог је и за престанак уговора у целини.

Бриселски споразум, закључен у изобичајеној билатералној форми, ипак има својство међународног уговора, без обзира што сурогатдржава Косово нема пун капацитет државности”, наводи Ивошевић.

А дипломата Срећко Ђукић каже за „Политику” да Србија не може да напусти Бриселски споразум и пита шта би то уопште и значило. Каже да би то било бесмислено поготово што смо ми све имплематнирали из тог споразума, а Приштина није готово ништа.

„То би значило да се врати точак историје уназад. То једноставно није могуће – да поништи телефонски позивни број за Косово, поништи све договоре око енергетике, полиције… Сигуран сам да би то за Београд био јако тежак ударац и мислим да то међународна заједница не би могла да прихвати”, каже Ђукић и подсећа да је тај документ ратификовали косовска влада и парламент, док се у Србији третира као политички документ.