За капиталне пројекте у 2023. опредељено 3,6 милијарди евра

Министар финансија Синиша Мали изјавио је да ће се предлог буџета за следећу годину у понедељак наћи пред посланицима у Скупштини Србије, додајући да је њиме обезбеђен новац за стандард грађана, инвестиције и енергетику. Конкретно за инвестиције је издвојено око седам одсто бруто друштвеног производа и ту се, како је рекао, неће одустати ни од једног започетог ни планираног посла, ни када је реч о путевима, ни комуналној инфраструктури, болницама и слично.

Јавне инвестиције су иначе најпродуктивнији вид државне потрошње јер имају најјачи мултипликативни ефекат на привредни раст и развој, што посебно долази до изражаја у временима кризе.

Држава је задржала политику великих давања за капиталне пројекте и за њих ће из буџета бити издвојено око 427,2 милијарди динара или 3,6 милијарди евра. Велики део ових инвестиција биће финансиран са рачуна Министарства грађевинарства, саобраћаја и инвестиција.

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић изјавио је данас да је државним буџетом за 2023 том министарству опредељено 288 милијарди динара, односно 2,5 милијарди евра.

„Инфраструктура кошта. Погледајте рецимо аутопут од Пожеге до Котромана. Он је једну трећину у тунелима, једну трећину на стубовима и једну трећину на насипима. Ако радите кроз различите делове земље, ако хоћете да изградите како треба и квалитетно, онда напросто изградња инфраструктуре кошта”, рекао је Весић за ТВ Прва.

Према његовим речима, буџет за наредну годину је 40 милијарди динара већи него 2022. године.

„Када се саберу сви капитални пројекти које ћемо спровести у 2023. години у Србији (у свим ресорима), долазимо до бројке од укупно 3,6 милијарди евра. То је највеће улагање у капиталне инвестиције од свих земаља Западног Балкана заједно”, додао је Весић.

У 2024. години Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре требало би да има на располагању 214 милијарди динара, а у 2025. години 108,4 милијарде динара, може се видети у буџета за 2023. године који ће се сутра наћи пред посланицима у Скупштини Србије.

Значајно место у буџету заузима железничка инфраструктура. За пројекат брзе пруге између Србије и Мађарске је опредељено 25 милијарди динара, а за реконструкцију  пруге Ниш-Димитровград 4,4 милијарде динара.

У Моравски коридор ове године ће бити уложено 50 милијарди динара, а укупно у наредне три године 113 милијарди динара. За деоницу аутопута Милош Велики од Прељине до Пожеге планира се 19,4 милијарди динара следеће године, за брзи пут Рума-Шабац-Лозница 13,35 милијарди, а на списку су и аутопут Нови Београд-Сурчин, аутопут Београд-Зрењанин,  обилазница око Београда, пут Пожаревац-Голубац, завршетак брзе саобраћајнице Иверак-Лајковац. Такође за локалну канализациону инфраструктуру и депоније је опредељено 13,3 милијарде динара.

Као што се може видети у буџету, који је у скупштинској процедуре, Национални стадион са приступним саобраћајницама је на разделу Министарства финансија и за њега ће бити издвојено 7,6 милијарди динара. Од ове године постоји и Министарство за јавна улагања и преко њега ће бити реализовано око 20 милијарди динара инвестиција. Овај новац биће утрошен на изградњу пројеката у здравству, просвети, спорту и култури.

Весић је дао и рокове. Најавио је да ће до краја септембра 2023. године кроз изградњу Моравског коридора Крушевац бити прикључен на аутопут преко Појата. Почетком 2025. године биће завршен цео пут од Појата до Прељине, што ће омогући да се тај пут пређе за 50 минута, рекао је министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Очекује да у наставку аутопута Милош Велики до краја 2023. године буде завршена деоница до Пожега. Напоменуо је да се ради пројектовање за деонице после Пожеге, јер ту долази до рачвања аутопутева за Босну и Херцеговину и за Црну Гору. Весић каже да се завршава пут Кузмин-Сремска Рача, који ће бити завршен до краја следеће године. Брза саобраћајница Сурчин-Нови Београд биће пуштена у марту, а у јулу и обилазница до Бубањ Потока. Навео је да предстоји уговарање 31 км, од Бубањ Потока до Панчева, где ће бити и велики друмско-железнички мост код Винче. Весић је казао да је завршен пројекат за брзу саобраћајницу Београд-Зрењанин-Нови Сад, те да се ради Фрушкогорски коридор са импозантним тунелом код Иришког венца. 

Рекао је да ће пруга до Суботице бити завршена 2025. године, те да ће се радити од Београда ка Нишу а затим пројектовати реконструкција ка Прешеву.

Говорећи о пројекту Чиста Србија, који обухвата изградњу канализација и фабрика за отпадне воде којим се покрива популација од 2,3 милиона становника, министар је рекао да се тренутно реализује на 16 локација, а да ће у 2023. бити у још 23 града или општине. Оценио да ће Србија за пет до 10 година, уз пројекте који реализују још два министарства и локалне самоуправе, решити проблем канализације.

Весић је рекао да се не одустаје од изградње обилазнице око Крагујевца, те да ће о томе разговарати са премијерком и председником.