Жена која суди мушкарцима

Било је потребно 92 године, 942 утакмице и тектонска промена у ставовима о учешћу жена у фудбалу да се у четвртак вече испише нова страница у историји Мундијала. У дуелу Костарике и Немачке, францускиња Стефани Фрапар (38) постала је прва жена која је судила утакмицу на Светском фудбалском првенству.

Појаву даме с пиштаљком у мушком забрану оптерећеном контроверзама, „Гардијан” је оценио као незаустављив знак прогреса, подсећајући на изјаву некадашњег председника Фифе из 2004. да би фудбалерке могле да носе женственију одећу како би се популарисао овај спорт. „Могле би, рецимо, да носе уске шортсеве”, рече Сеп Блатер ‒ и остаде жив.

Многи, чак ни они најватренији пратиоци фудбала и свега у вези с Мундијалом, нису ни знали да Стефани постоји. Двојица мојих колега, врсни познаваоци прилика на терену и ван њега, иначе селектори у слободно време као и половина српске нације, били су шокирани реченицом: „Вечерас први пут у историји Мундијала суди жена”.

„Од када суди жена?” И праснуше у смех. Не верујем да би тако реаговали да је била главни арбитар у петак увече. Вероватно би била кривац за 2:3.

Пошто не верујем да су после тога гуглали, ево неколико информација: Стефани је била и прва жена која је судила у француској Лиги 1 2019, исте године када је водила и финале Светског првенства за жене које се играло у њеној земљи. Судила је и европски Суперкуп 2019. између Ливерпула и Челзија, а пре две године била је прва жена која је делила правду у Лиги шампиона, затим и у финалу Купа Француске ове године.

На појаву жене на некој важној утакмици било је и духовитих коментара, попут тренера Ливерпула Јиргена Клопа, који је уочи утакмице са Челзијем рекао да ће морати да покаже своје најбоље лице, иначе ће му мама бити јако љута. После му није било смешно, јер је Ливерпул до трофеја једва стигао после резултата 2:2 и пенал серије. Барем је мама била задовољна.

Без обзира на сексистичке коментаре, Стефани Фрапар наставља да руши табуе у фудбалу. Каже да се од великог притиска и популарности брани самоизолацијом и сопственим балоном. О њеном приватном животу не зна се готово ништа, чак ни да ли је удата и да ли има партнера, чиме су се бројни светски таблоиди бавили пре него њеним невероватним успехом. Не користи друштвене мреже и не чита текстове о себи.

Зна се да је рођена у близини Париза и да је у детињству играла фудбал, а онда је током студија одлучила да се окрене суђењу. Данас се њено богатство процењује на око милион и по долара.

У Француској је национални херој, узор за девојчице да стреме до звезда... Уврштена је на листу 30 најважнијих људи у француском фудбалу. Тамошња штампа и они који су са њом радили описују је као харизматичну, дипломату и скромну. Она никада није дозволила да јој сексизам стане на пут: „Судите ми на основу онога како радим, а не на основу пола”, изјавила је прошле године за „Монд”.

Чувени судија Колина је на појаву женског арбитра на мушким утакмицама рекао да је ово само почетак. Лопта се закотрљала и нема намеру да се заустави.