За ЕУ je увођење санкција против Русије „питање од највећег приоритета“

БРИСЕЛ - Европска унија „дубоко жали” што Србија није увела санкције Русији и „испунила своју обавезу” усклађивања са рестриктивним мерама, стоји у нацрту закључака Савета министара спољних послова ЕУ.

Овај документ требало би да усвоје шефови дипломатија ЕУ 13. децембра, а затим ће се текст наћи на дневном реду самита лидера ЕУ који је заказан за 15. и 16. децембра у Бриселу. Савет очекује да „Србија испуни своју обавезу преузету у оквиру преговарачког оквира и да појача своје усклађивање са заједничким спољним и безбедносним позицијама ЕУ и рестриктивним мерама као питање од највећег приоритета”, пише у закључцима.

У нацрт документу, Европска унија узима у обзир „подршку Србије резолуцијама Генералне скупштине Уједињених нација усвојеним као одговор на руски агресорски рат против Украјине, као и друге релевантне кораке”, али „дубоко жали због назадовања Србије у складу са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, посебно неусклађивање са санкцијама ЕУ против Русије и Белорусије, као и њене спољно-политичке акције супротне заједничком приступу ЕУ”.

ЕУ је ипак задовољна што Србија „континуирано активно „учествује у „мисијама и операцијама ЕУ у оквиру Заједничке безбедносне и одбрамбене политике”. Поздрављени су „позитивни кораци” Србије у усклађивању са визном политиком ЕУ.

„Савет наглашава потребу да Србија испуни своју обавезу да се усклади са визном политиком ЕУ. Поздрављајуćи позитивне кораке које је Србија предузела у испуњавању ове обавезе, Савет наглашава потребу за континуираним напорима у овој области, посебно у погледу трећих земаља које представљају нерегуларну миграцију или безбедносни ризик за ЕУ”, стоји у нацрт документу.

Унија такође позива српске власти да објективно и недвосмислено комуницирају о ЕУ и да се активно ангажују на спречавању и сузбијању свих облика дезинформација и страних манипулација информацијама у свим медијским каналима. Поздрављајуćи то што је нова Влада Србије „афирмисала интеграцију у ЕУ као свој стратешки циљ, Савет наглашава да треба да уследе акције”.

Осим увођења санкција против Русије и усклађивање са визном политиком ЕУ, државе чланице сматрају да и поред тога што је „укупан напредак постигнут у приступним преговорима до сада, са 22 од 35 отворена преговарачких поглавља и два поглавља привремено затворена”, реформе у области владавине права и основних права „морају поново добити замах”.

Да би Србија могла да напредује ка ЕУ, Савет „подвлачи да је напредак у овим областима, као и на нормализацији односа Србије са Косовом”, како је наведено у преговарачком оквиру, и даље од „суштинског значаја и да ће одредити темпо приступних преговора у целини”, стоји у документу.

У документу у који је Танјуг имао увид, тачка посвећена Дијалогу између Београда и Приштине је празна и биће попуњена пре самог почетка министарског састанка, а можда тек пред самит ЕУ лидера 15 и 16 децембра, у зависности развоја догађаја. ЕУ констатује да је Србија направила напредак у „неким областима владавине права, али и општи ограничени напредак и стална кашњења у низу других области“, пише у документу који идентификује најважније и најхитније реформе које Србија треба да предузме.

Србија треба да стави фокус на „испуњавање привремених мерила за поглавља 23 и 24, укључујуćи спровођење ревидираних акционих планова за ова поглавља”, потребно је „побољшати независност и укупну ефикасност правосуђа”. Потребно је да фокус буде и на већој „политичкој вољи и појачаним напорима у борби против корупције” и  „опипљивим и убедљивим резултатима са ефикасним истрагама, кривичним гоњењима и правоснажним пресудама, замрзавању и конфискацији имовине стечене криминалом, посебно у случајевима тешког и организованог криминала”.

Медији су поново нашли место у овим закључцима, инспирисаним Годишним извештајем Европске комисије за Западни Балкан који је био објављен почетком октобра ове године. „Савет позива Србију да приоритетно ефикасно спроводи свој акциони план медијске стратегије, поштујући слово и дух циљева медијске стратегије”, наглашено је у нацрту закључка и указано да је Савет „озбиљно забринут због недостатка напретка у побољшању општег окружења за слободу изражавања и независности медија, што такође утиче на могућности бирача да донесу потпуно информисане изборне одлуке”.

У забелешкама ЕУ истиче се да се од Србије очекују „опипљива побољшања у ефикасном остваривању права припадника националних мањина, посебно у областима образовања, употребе мањинских језика, приступа медијима и верским службама на језицима мањина”, и „права ЛГБТИ особа, укључујући њихово право на слободу окупљања и изражавања”. Савет поздравља то што је Европрајд одржан и што није дошло до већих инцидената, преноси Танјуг.

Што се тиче економских реформи, Савет „позитивно констатује континуирани напредак остварен у развоју функционалне тржишне економије” и подстиче Србију да „интензивира структурне реформе јавне управе и државних предузећа, са посебним фокусом на државна предузећа у енергетском сектору”. Коначно, Савет ЕУ поздравља то што је Србија задржала своју посвећеност у низи иницијатива регионалне сарадње и подстиче Србију да „даље јача добросуседске односе и доприноси стабилности и помирењу са свим партнерима у региону”.