Америка профитира док Европа губи на рату у Украјини

Да ли је љубави између САД и Европе коначно дошао крај? Актуелни рат Русије у Украјини могао би се показати као много судбоноснији по међународне односе од обичног прекограничног надметања за територију. Могао би Европљане да доведе у ситуацију када су старе коалиције усахнуле и када је пристигло време да се траже нови велики савезници. У противном Старом континенту прети да се претвори у музеј неостварених жеља и пропуштених прилика.

Постало је очигледно да је стратешко ослањање само на једног моћника, онога са западне стране Атлантика, Европу довело у безизлазну ситуацију и претерану зависност од Америке. Можда би овакав однос у принципу и могао да се прихвати. Подсетимо, амерички војници су у не малом броју гинули не би ли западни део нашег континента ослободили од Немаца и, истовремено, спречили борце совјетске армије да они обаве тај посао. Међутим, наклоност Европљана према Американцима, колико год била логична, у послератном периоду као да је деловала успављујуће. Очигледно. Дошло је време које тражи нови начин размишљања.

Шта је спорно? Спорно је то што Американци глобалну кризу изазвану руско-украјинским сукобом обилато користе како би себи обезбедили што већи профит. А тај профит могуће је остварити пре свега на рачун Европљана. Тога су свесни и једни и други, али попустљивости (разума) са оне стране океана, за сада – нема.

Да нешто не штима међу западним савезницима видело се још половином прошле године када је створен нови војни савез, овај пут између САД, Велике Британије и Аустралије. Било је јасно да Американци више не верују претерано у борбену ангажованост НАТО-а, поготово када су у Вашингтону за новог главног противника уместо Русије означили – Кину. Још већи удар на европске савезнике уследио је када је Аустралија, уз сагласност нових партнера, отказала француску понуду о изградњи девет подморница на нуклеарни погон вредну чак 40 милијарди евра.

Недуго потом уследила је војна акција Русије у Украјини која је западну подељеност подигла за тачку више. Захтев Вашингтона Европљанима да војсци Володимира Зеленског испоруче огромне залихе наоружања више је деловао као наредба него као молба. И поред не малог противљења многих влада на Старом континенту, речено је морало бити извршено.

И десило се очекивано, разоружаним Европљанима није преостало ништа друго него да набаве нову борбену опрему, наравно опет од Американаца. Војна индустрија у САД просто је процветала, тако да се сваки долар уложен у „пројекат Зеленског” покровитељима из Вашингтона вратио вишеструко увећан.

Ових дана са стране САД уследио је нови ударац Европи. Протекционистичке мере које спроводи тим Џозефа Бајдена (а у питању су стотине милијарди долара) и високе цене америчких енергената нарушавају односе два партнера до те мере да у Европи већ размишљају о томе да ли им је уопште у интересу да подржавају западног савезника у рату у Украјини. „Налазимо се на историјској прекретници. Двоструки удар у виду погоршавања трговинских односа и све видљивији протекционизам прекоатлантског партнера прете да Европљане окрену против војних дејстава и трансатлантског војног савеза уопште”, изјавио је један од бриселских дипломата, уз напомену: „Америка мора да схвати да се овдашње јавно мњење убрзано мења.”

Како преноси француски „Фигаро”: „САД су својом антиинфлационом политиком отворено прекршиле правила која је поставила Светска трговинска организација. Али Европа је немоћна да се томе одупре и евентуално обрачуна са ’савезником’ који јој свесно забија нож у леђа.”

Европи могу да помогну једино нови стратешки савези, као противтежа Бајденовом плану, који огромним субвенцијама ремети конкуренцију. Захваљујући санкцијама наметнутим Русији због рата у Украјини пословање на старом континенту постало је далеко неповољније него са западне стране Атлантика – општи је закључак. Прави ризик за Европу представља технолошка, индустријска и економска заосталост која практично даје одрешене руке САД и Кини, слажу се познаваоци.

Или како је недавно рекао бивши руски председник Дмитриј Медведев: „Брак између САД и ЕУ ће се, највероватније, завршити разводом након очигледног америчког ’неверства’. Американци немају намеру ни са ким да деле своју зараду. Напротив, они краду и последњу пару од свог остарелог партнера и то чине без икаквог устезања.”

Више нико и не покушава да порекне чињеницу да од сукоба у Украјини највећу корист извлаче САД. Европа је немоћна да у том рату пронађе своје место, без обзира на то којој страни се окренула. Од самог почетка конце сопствене судбине предала је у руке Вашингтону. А тамо добро знају како да искористе пружену им прилику.