Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Могуће несташице хране у Мађарској

Око четвртине власника мађарских хотела планира да због скока цена енергије затвори своје објекте до пролећа
Празнична атмосфера на улицама Будимпеште EPA-EFE/Balazs Mohai)

Специјално за „Политику”

Будимпешта – Ограничење цена најважнијих животних намирница, које је прописала мађарска влада у настојању да обузда инфлацију, показујe ових дана и своје добре, али и лоше стране. Мера замрзавања је грађанима у кућном буџету свакако сачувала не мало новца, али се са друге стране испоставља да су због контролисаних цена већ уочљиви поремећаји на тржишту хране. Стручњаци предвиђају да ће, остане ли ова владина мера дуже времена на снази, кабинет премијера Орбана морати да пропише и максималне количине производа које један потрошач може да купи. У противном, постоји могућност озбиљног мањка основних животних артикала.

Државна интервенција у области цена је већ дуже време видљива у ланцима снабдевања. Марк Мацелка, директор комуникација у „Шпару”, једном од највећих трговинских ланаца, каже за „Политику” да је у њиховим продајним објектима продато три пута више појединих врста производа него што је то уобичајено. На пример, током лета су продали огромне количине шећера, које су у нормалним околностима довољне за годину дана, док је продаја кромпира удвостручена од увођења горње границе цена.

Он напомиње да су многе продавнице морале да уведу ограничења у количини како не би остале без производа. Само у случају „Шпара”, губици се процењују на око 10 милијарди форинти (24 милиона евра). Ограничења цена, наиме, узрокују повећану тражњу јефтине робе и доводе до смањења продаје производа чије цене нису ограничене.

Слично је и у ланцу мегамаркета „Ошн”, где су забележили повећање обима продаје робе са ограниченим ценама од 20 до 80 одсто. Они су последњи који, примера ради, нису ограничили количине јаја и кромпира расположиве једном купцу.

Због инфлације, потрошачи очигледно настоје да приликом куповине пронађу најјефтиније производе. Трговци кажу да је дошло до повећања броја трансакција, али да у исто време људи купују мање током сваке посете и најчешће посежу за оним артиклима који се продају по промотивним ценама или су на снижењу. Оваква ситуација, кажу, чини и да дугорочни уговори о увозу, између трговаца на мало и добављача, постају све неповољнији за продавце.

Ипак, сви се уздају у наступајуће божићне празнике, када грађани обично издвајају више новца за куповину квалитетнијих производа, које најчешће поклањају својим ближњима. Актуелна статистика показује да је у односу на прошлу годину број трансакција повећан за 34 одсто, али је количина продатих производа ипак смањена од осам до 10 одсто.

Чаба Балдауф, председник Мађарског удружења хотелијера и угоститеља, објавио је забрињавајуће резултате интерне анкете коју је та организација недавно спровела међу својим члановима. Према његовим речима, око 25 одсто власника мађарских хотела планира да затвори своје објекте до пролећа због скока цене енергије. У интервјуу за мађарску АТВ телевизију, он је рекао да пружаоци хотелских услуга већ отказују дугорочне енергетске уговоре са компанијама и локалним самоуправама.

Габор Бали, стручњак за енергетику, каже да постоји много врста таквих уговора и да је у неким случајевима трговцима дозвољено да мењају цену. Као резултат тога, на пример, град Будимпешта ће изгубити ниске цене струје из садашњег дугорочног уговора и спрема се да од јануара електричну енергију купује по дневној цени. То је разлог што ће, како најављује Габор Керпел-Фронијус, заменик градоначелника, мађарска престоница изменити време декоративног осветљења и јавне расвете. Штавише, трговци су са хотелима раскинули велики број уговора у којима је била договорена фиксна цена струје, па ће од 60 до 70 одсто ових потрошача бити принуђено да купује струју по дневној цени, а део суме мораће да уплати унапред.

Прибојавајући се могућег масовног затварања хотела и ресторана, влада је овом сектору наменила финансијску подршку од 30 милијарди форинти (73,5 милиона евра) у наредних шест месеци. Пројекат ће бити реализован кроз ослобађање малих и средњих предузећа у туристичком сектору од плаћања неких врста пореза, рекао је шеф Мађарске туристичке организације (МТУ) Петер Хорват. Он је изнео и податак да је број ноћења туриста у Мађарској већи за трећину у односу на прошлу годину и да се креће око 33 милиона, од јануара до октобра ове године. Очекује се да ће број ноћења достићи 37 милиона до краја године, што је ипак нешто слабији резултат у односу на 2019. годину. Мађарска туристичка привреда ту годину памти као до сада најуспешнију, са остварена 42 милиона ноћења.

 

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Neka dodju u Vojvodinu. Braca Madjari su uvek dobro dosli.
Milanche
Dnevna doza propadanja EU zemalja.
Šta EU može da učini od tebe?
Možda je rešenje da se pooštre sankcije RF ?
Перкелт
Могуће је да неколицина мегамаркета (у тексту су поменута два) има проблеме у снабдевању прехрамбеним артиклима којима су замрзнуте цене, све док се тржиште не засити тим артиклима, или државни органи делимично "отопе" цене. Али, говорити о несташици хране у једној Мађарској, то је једнако несташици горива, на пример у Сауди Арабији. Што се тиче четвртине хотела који се затварају ове зиме због скупог грејања, не верујем ни у то; ради се, највероватније, о пансионима са етажним грејањем.
Sve je moguce
I mi smo izvozili struju pa je sada uvozimo...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.