Грађевински факултет прославио 176. рођендан

Свечаном академијом у здању Техничких факултета Универзитета у Београду (УБ), Грађевински факултет обележио је 176. годишњицу постојања и успешног рада. Са више од 12.000 дипломираних инжењера до данас, овај факултет један је од најзначајнијих чинилаца друштвеног и инфраструктурног развоја Балкана, али и многих земаља света, што су посведочили бројни гости из академске и привредне заједнице Србије и свих земаља региона, али и студенати, професори, научници и дипломате. Сумирајући резултате делања факултета у протеклој години проф. др Владан Кузмановић, декан, истакао је као најзначајнија постигнућа побољшање услова рада, учешће у већем броју пројеката, како у пракси тако и у научно-истраживачкој делатности, труд да на факултету буде више гостујућих предавача. Посебно је издвојио подстицајни рад са студентима.

- Реформа студијских програма на то да сада раде према моделу три године основних плус две године мастер студија Грађевински факултет је поставила у позицију предности у односу на друге факултете у овој области. И сигурно отворила врата за даље унапређење студијских профила и њихово умрежавање са институцијама у Европи кроз развој стратешких партнерстава - истакао је, честитајући годишњицу професорима и студентима Грађевине, проф. др Владан Ђокић, ректор УБ-а.

Он је посебно указао на потребу непрестаног јачања, усавршавања и повећавања броја студената. Честитке и конкретне идеје за још бољи рад у будућности на свечаности упутили су и проф. др Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација у Влади Србије, Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, и Александар Јовић, помоћник министра просвете за међународну сарадњу и европске интеграције. Централни део свечане академије био је посвећен најбољим студентима Грађевинског факултета, који су награђени за академске успехе, а у име којих је речи захвалности упутио студент генерације, Матија Бошковић.

Иначе, Грађевински факултет међу првима у Европи увео је октобра прошле године нови, перспективни смер – Геоинформатику, чиме је постао зачетник самосталног изучавања овог студијског програма у Србији. Декан Владан Кузмановић је за наш лист истакао да овим само показују да ослушкују потребе привреде, која је исказала интересовање за ново занимање инжењер геоинформатичар. Геоинформатика је нова научна дисциплина која се бави геопросторним подацима тако што их анализира, обрађује и геовизуелизује и раније је на овој установи изучавана у оквиру студијског програма Геодезија.