„Човек је човеку вирус” – нова књига о пандемији

Књига познате словеначке теоретичарке Ренате Салецл „Човек је човеку вирус” недавно је објављена у издању Архипелага у едицији Архитекст. Књигу је са словеначког језика превела Ана Ристовић.

Провокативна књига Ренате Салецл „Човек је човеку вирус” несвакидашње је сведочанство о политичким, друштвеним и психолошким последицама пандемије коронавируса. Полазећи од конкретних примера личних искустава у суочењу с пандемијом, од искустава о којима су сведочили други, од вести у медијима и проницљиве анализе реакција различитих влада и држава на околности које је наметнула пандемије, Рената Салецл истражује питање колико је пандемија променила друштво, а колико су се током пандемије променили сами људи.

Да ли се страх од вируса преточио у политичке и социјалне страхове, да ли је пандемија подстакла усамљеност, социјалну дистанцу и завист, због чега је током пандемије у званичној и приватној комуникацији оживео парамилитарни језик, који се нови кодови понашања могу препознати у нашој свакодневици? То су само нека од питања на која одговара Рената Салецл.

– Пандемија коронавируса је отворила читав низ етичких питања поводом доступности здравствене заштите. Многе државе су током пандемије изабрале ауторитаран начин саопштавања информација о томе шта је људима дозвољено а шта није. Такво преношење информација, додуше, најпре изазива покорност, али брзо може да се догоди да се људи, који се третирају као некакве пубертетлије којима треба непрестано нешто наређивати, побуне. Колико је велика разлика у цени живота богатих и сиромашних и сама сам могла да се уверим на крају своје посете у кинеској болници. Домаћини су нам са одушевљењем показали ВИП одељење, где су се налазиле предивне болничке собе. Оне најбоље су имале луксузни дневни боравак, велики телевизор и најмодерније купатило. Цена дневног боравка била је астрономска, а пацијенти на целом спрату могли су се пребројати на прсте једне руке. Кроз прозор једне од ВИП соба посматрала сам друге болничке зграде које су изгледале као некакав затвор и око којих се тискала гомила људи. То су били простори за обичне смртнике – каже Рената Салецл.

Рената Салецл (Словењ Градец, 1962) бави се филозофијом, социологијом и теоријом права. Студирала је филозофију и докторирала социологију, а осамдесетих година била је активна у Љубљанској школи психоанализе. Ради као истраживачица на Институту за криминологију на Правном факултету у Љубљани и као професорка на Биркбек колеџу у Лондону. Гостујућа је професорка на Лондонској школи економије и политичке теорије. Чланица је Словеначке академије наука. Најважније књиге: Плен слободе: Психоанализа и феминизам после пада социјализма, (Пер)верзије љубави и мржње, О страху, Тиранија избора, Трчање у месту, Страст за незнањем. Књиге Ренате Салецл преведене су на више од десет језика.