Среда, 01.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Црне шамије” поново међу Србима

Филм Мирка Чикириза посвећен је заборављеним Крагујевчанкама које су после стрељања у Шумарицама основале женски покрет отпора при Југословенској војсци у отаџбини
Радмила Божић (Фото Википедија)

Крагујевац – У дупке пуној сали Књажевско-српског театра првог децембра је приказан филм „Црне шамије”, посвећен Крагујевчанкама које су после стрељања у Шумарицама 21. октобра 1941. године основале женски покрет отпора, јединствен у окупираној Европи и историји илегалне борбе и ратовања. „Црне шамије” су трећи документарни филм Мирка Чикириза, оснивача новог политичког покрета „Крагујевац престоница, Србија краљевина”, који се бави догађајима из Другог светског рата и осветљава трагичну судбину припадника Равногорског покрета (РП) и Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) под командом Драгољуба Драже Михаиловића. Премијерном приказивању филма присуствовао је и владика Јован, са свештеницима Епархије шумадијске Српске православне цркве.

„Црне шамије” су женска илегална организација која је током Другог светског рата у Србији имала неколико хиљада чланица, а нуклеус овог антифашистичког и антикомунистичког покрета чиниле су матуранткиње и учитељице из Крагујевца и околних села, којима су Немци у крвавој одмазди октобра 1941. побили најмилије, браћу, децу, мужеве.

Покрет је добио име по црним марамама које жене носе у знак жалости за преминулима, а из првобитне идеје о освети родила се добро организована формација која се бавила обавештајним радом и прикупљањем оружја, хране и медицинског материјала за припаднике четничког покрета. „Црне шамије” су биле познате по дубокој конспирацији, а из илегале су изашле 1944. године, када су чланице ступиле у отворену борбу са окупатором и формирале Женски равногорски покрет санитета – ЖРОС.

Филм Мирка Чикириза прати судбину припадница „Црних шамија” током Другог светског рата, али расветљава и догађаје по ослобођењу земље, када су комунистичке власти спровеле невиђен терор над српским становништвом.

У затворским мучењима и свирепим убиствима, које по наређењу Јосипа Броза спроводе официри Озне и партизанске јединице састављене од муслимана и усташа, страдало је и много припадница „Црних шамија” које су успеле да преживе повлачење четничких формација кроз Босну у зиму 1945. године. Главна јунакиња филма, Радмила Божић, оснивачица „Црних шамија”, ћерка проте Андре Божића који је стрељан у Шумарицама, бачена је у Дунав са каменом око врата. О зверствима комуниста говори и епизода о Стамени Јовановић Зеки, од чије су утробе затворски чувари који су је заклали припремили оброк за њеног оца који је био одвојен и заточен у другој ћелији.

У филму се говори и о Милки Баковић, сестрама Вери и Радмили Сарамандић, које су биле изузетно активне у покрету, али се помињу и оне припаднице „Црних шамија” које су после неиздржљивог мучења пристале да раде за комунистичке службе, потказујући своје другарице, као и преживеле припаднике РП и ЈВуО који су се крили у земљи или дијаспори.

„Црне шамије” су после рата пале у заборав, о њима, њиховој херојској борби и мученичком страдању деценијама није смело да се говори. О тим храбрим женама су у филму Мирка Чикириза говорили су њихови потомци и преживели припадници четничког покрета. Улогу „Црних шамија” у патриотској борби осветлили су и стручни сарадници на филму, историчари Љубинка Шкодрић, Немања Девић, Срђан Цветковић, Ненад Ђорђевић, Милосалав Самарџић, те писац Слободан Ћировић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Gordana Jovanovic
Браво за аутора! Зашто је ово, и још много тога, заборављено, остаје питање за све нас.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.