Недеља, 05.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Оливер Стоун екслузивно за Политику: Више бих волео да живим на ногама него да умрем на коленима

Оливер Стон (Фото: Д. Лакић )

Џеда, Саудијска Арабија – Троструки добитник Оскара, легендарни и непоновљиви амерички редитељ Оливер Стоун (76) своју улогу председника жирија 2. РСИФФ – међународног фестивала у Џеди у Краљевини Саудијској Арабији, схватио је веома озбиљно и каже да је са великом пажњом уронио „у веома фасцинантан свет азијских, блискоисточних и афричких филмова и у промене које они са собом доносе”.

На фестивалу се приказује и његов најновији дугометражни документарни филм „Нуклеарна” (енергија, централа), који је после светске премијере на овогодишњем Венецијанском фестивалу изазвао полемике. Не међу научницима, колико у самим новинским написима, у којима се као по команди указује на опасност од употребе нуклеарне енергије у сврху смањења глобалног загревања и емисије штетних гасова. А Стоунов филм говори управо о томе: о потреби изградњи нуклеарних електрана зарад добробити човечанства и чистије и боље будућности, што је све засновано на науци и на књизи америчког професора Џошуе С. Голдштајна.

Јерес или могућност за спас планете? На ово питање Оливер Стоун ће радо одговорити да „треба сви коначно да се отарасимо менталитета страха” и да пронађемо за човечанство најбоље решење. На почетку ексклузивног разговора за „Политику” у његовој „председничкој резиденцији” у хотелу „Риц Карлтон” прослављени редитељ ме је упитао:

„Ви сте беше из Србије?”

„Да”, кажем.

„Ваш председник је врло паметан човек. Он зна”, одговара Стоун.

Ову вашу оцену он ће сазнати из „Политике”, а сада бих да кажем да припадам генерацији која је учила у школи како да се понаша и шта све да чини у случају нуклеарног напада и радијације, а ви сада филмом доказујете да нуклеарна енергија може да нас спасе од глобалног загревања?

А да ја вас питам, да ли су вам се после гледања филма „Нуклеарна” бар мало отворили видици?

Морам да признам да јесу, има пуно аргумената за и пуно је логике.

Дозволите ми да вам кажем шта је била моја мотивација. И ја сам био сумњичав попут вас, а као ни ви нисам баш толико глуп, а веровао сам Џејн Фонди, њеној тадашњој борби против Вијетнамског рата и против нуклеарне енергије. Седамдесетих година прошлог века било је време наводно велике прогресивности, а иронично је што смо једну од кључних одлука, по мом мишљењу, донели тада потпуно погрешно. Урадили смо много добрих ствари седамдесетих, као што то каже доктор Морис у филму, а он је био један од оснивача „Гринписа”, али смо погрешно схватили једно важно питање – питање интереса човечанства да имамо чисту енергију. Из забринутости смо одбацили и саму помисао о коришћењу нуклеарне енергије за добробит планете и сада разглабамо о обновљивим изворима енергије и начинима за смањење глобалног загревања и штетних гасова.

Познато је да су у вашој земљи строго против нуклеарне енергије?

Американце није брига за остатак света, јер им је стало само до свог малог дворишта. Генерално говорећи, ми на нашем тлу можемо да решимо ствари за нас лично, али остатак планете ће за коју деценију вриштати, биће дислокација, биће миграција у огромном степену и ко зна колика ће бити штета од климатских промена. Видите ову поплаву која се недавно догодила у Пакистану и колико је Пакистан уништен. Дакле, ми у САД не узимамо у обзир глобалну слику, ми само мислимо на себе. И као резултат, ми смо сј....и. Морамо да размишљамо колективно. Сада човечанство мора да види проблем. И овај мој филм може мало помоћи.

А како подстаћи Американце на размишљање на ову тему када тамо још увек нисте обезбедили дистрибуцију „Нуклеарне”?

Тачно. Па, можда ћемо морати да наставимо представљање филма од земље до земље, што има смисла. Ево, и фестивал у Џеди је прилика да се филм прода за дистрибуцију у арапском свету и блискоисточним људима којима је стало, а онда ће се преко Европе филм вратити у САД.

Сам помен нуклеарне енергије изазива страх од (зло)употребе у виду атомских бомби и тај страх је тренутно поново на врхунцу, а сви још памтимо и случај Чернобиља?

Да, разговарајући са људима попут вас, а прочитао сам сваки чланак после светске премијере филма, јасно је да је сва штампа против тога. Прва ствар коју кажу или у наслову или у поднаслову јесте да је нуклеарна енергија опасна и ризична, а не кажу да није ризичнија од коришћења и нафте. То је наша поента. Пример Чернобиља је заиста легитиман, јер је централа погрешно изграђена и нису имали адекватне контејнере, чак ни одела, а нису се ни добро снашли и све смо то до детаља показали у филму. Коса нам се диже и од примисли на радијацију, а ми са тим нивоом радијације живимо још од постанка планете. Па само помислите колико се излажете радијацији док стално летите авионом. И нико не жели отворено да вам каже да је арсен много опаснији као и сви индустријски загађивачи. Нафтне компаније ће рећи да су партнери са обновљивим изворима енергије, а не кажу да ће и ти извори зависити од њих, од њихове нафте и гаса и да је метан у атмосфери најотровнији од свега. Ми смо, заправо, неинформисани.

Оливер Стон са новинарком Политике

А јесмо ли довољно одговорни како бисмо на миру користили и градили нуклеарке за опште добро?

Као цивилизација, морамо имати постојање одређеног степена ризика и степена преузимања одговорности, али и знања. Мислим да све то имамо. У САД због свих прописа, а људи из нафтног света и еколози воле да се придржавају прописа, често кажу да „не можемо да победимо нуклеарну, али ћемо је успорити”. И тако користе новац за успоравање. Нико неће градити нуклеарке, осим Кине и Русије. Русија се умешала у ову збрку са Сједињеним Државама, али Руси су добро радили на реакторима. Дакле, ми људи имамо технологију, питање је – снага воље и политика.

Све је политика, па можда и ваш долазак овде. На сцени сте рекли да је на рачун КСА изречено много тешких речи и да људи треба да дођу и сами се увере?

Сједињене Државе су стручњак за осуду сваке земље на свету када пређе линију међународног поретка, онога што оне називају правилима, а Америка крши сва правила када жели и ви то знате. Питају ме за случај Кашоги и то јесте било окрутно, али мислим да је свакако један од најгорих случајева баш случај Асанж и његово мрцварење. Сви су рекли да треба пустити Асанжа, а САД истрајава на својој освети. Па ко смо ми да упиремо прстом у било кога? Говоримо Русима шта да раде. Мислим, смешно је с обзиром на то шта смо ми урадили. Не желим да улазим у ширу причу о овоме што се догађа у Украјини, јер тај случај није нимало једноставан, а сви само вичу: „Руси нападају”. А ко је то изазвао? Шта се тамо у Донбасу догађало од 2014. и колико се људи од тамо иселило јер су Сједињене Државе тешко наоружавале украјинску војску. Од 2014. године Украјина није више била неутрална, била је против Руса и то је оно што је пореметило равнотежу војне опреме и отуда долази рат. Као и све, сваки рат има узрок и последицу, али ми чак ни ј....о не обраћамо пажњу на то.

И даље сте велики бунтовник?

Ох, да. Одувек сам био бунтовник, можда и предуго.

И увек сте успели да избегнете могуће проблеме?

Да, али је сада мој највећи проблем старење. Могу да чујем веома мало, слух ми је скроз ослабио. Не могу добро ни да видим, а и немам више толико енергије. То јесте проблем.

Али, ипак не престајете да снимате и борите се за своје филмове?

Борим се за следећи филм. Више бих волео да живим на ногама него да умрем на коленима.

Да ли још увек имате наде за Бајденову администрацију?

Човече, брзо тону. Погрешио сам што сам гласао за тог човека. Заиста сам мислио да је све старији и да ће бити зрелији и мање ратоборан, јер је његова биографија ужасно ратоборна. Увек је био на страни државе. Увек је подржавао војне ратове у којима је Американац био у свему до краја. Обама је направио огромну грешку што га је изабрао, толико је био уплашен да не увреди естаблишмент да је морао да одабере најбољег из естаблишмента. Најстаријег деду, а деда је испао веома опасан и сада виче: „Хајде да убијемо Русе, сада је наша шанса”. Он брка Русију са Путином и мисли да уколико се отараси Путина да ће контролисати Русију као у време Јељцина. А то је само сан.

Имате ли идеју за кога бисте гласали?

Ја бих гласао за трећу страну. Нема наде за Америку, осим појаве треће стране, јер и републиканци и демократе раде и функционишу исто и исти новац улажу у војну индустрију. Амерички војни буџет је огроман. Естаблишмент је међусобно повезан, а много је незадовољства данас на свету.

 

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bojan
Ha, ha, ha! Kako bi se drugacije setili stare dobre grupe TNT ? Evo i ja dajem doprinos atmosferi: "Ako hoces pobediti, ne smes izgubiti!"
Драган П.
Или оно: Боље часно повлачење, него нечастан пораз.
Nevjerovatni komentari
Nijedan da se dotakne sustine clanka/intervjua. Hvatate se za u cijeloj prici nebitne stvari.
Ранко Вуковић
ваљда, да умрем на ногама,него да живим на коленима!
Mile
Kakav naslov! Kakva mudrost! Ovo ko Grunf - bolje sto godina u bogatstvu nego dva dana u bijedi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.