Недеља, 29.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Грађани све писменији на интернету

Уз друштвене мреже, где налазе и нове информације, наши људи проведу дневно око сто минута, а сат и по уз телевизијске екране. – Похвално је да је све више оних који увиђају значај заштите личних података
(Pixabay)

Друштвене мреже преузеле су примат од телевизија што се тиче медијског и дигиталног описмењавања овдашњих грађана, показао је четврти циклус истраживања у оквиру програма „Нова писменост”, који партнерски спроводе регионална агенција Пропулсион и Америчка агенција за међународни развој (УСАИД). Истраживање је, у њихово име, урадио Центар за слободне изборе и демократију (Цесид), а јуче је објављено у јавности и на сајту „novapismenost.rs”.

Резултати, ипак, суштински показују да је тренутна медијска писменост грађана у Србији највиша у протекле три године, као и да је овдашња дигитална писменост опала у 2022. Индекс медијске писмености тренутно износи 3,97 од идеалних шест, док је код индекса дигиталне писмености примећен пад у односу на претходни истраживачки циклус и он је сада 10,68 од максималних 15. Индекс медијске писмености, у ствари, представља способност особе да анализира садржај који упија из медија.

Од свих медија, наши грађани највише времена проводе уз друштвене мреже, око 100 минута дневно, 57 минута на дан слушају радио, док штампи посвећују 28 минута у току 24 сата. Грађани су 2021. године просечно проводили нешто више од сат времена дневно уз телевизију (68 минута), а сада се њихово поверење у њу, као и време које проводе уз овај медиј, повећало на готово сат и по времена (88 минута), показује истраживање Цесида. Горан Зарић, менаџер програма „Нова писменост”, појаснио је да су грађани своју медијску и дигиталну писменост оценили „задовољавајуће”.

– Млади су најчешће на „Инстаграму”, док је 66 одсто тинејџера свакодневно на „Тиктоку”. Путем телевизије се примарно информише публика старија од 40 година. Готово половина испитаника и даље наводи да веома ретко или никад не проверавају изворе информације коју су чули или прочитали. И поред поменутих медијских навика, убедљиво највеће поверење грађана исказано је за информације које добијају путем личних контаката, чак 76 одсто, док најмање верују инфлуенсерима као каналима информисања, 18 одсто – навео је Горан Зарић.

Он је истакао да програм „Нова писменост” од ове године мери и индекс медијске и дигиталне писмености кроз родну призму.

– Занимљиво нам је да је код жена забележена виша вредност медијске (индекс 4,06) и дигиталне (индекс 11) писмености у односу на мушкарце – објаснио је Зарић.

Прикупљени подаци указују да људи сада своје могућности критичког размишљања и процењивања садржаја који се емитују у медијима оцењују нешто боље него у кризним, пандемијским годинама. Међутим, како индекс медијске писмености још увек није достигао вредност из периода пре пандемије, чини се да је преплављеност информацијама о вирусу корона и пандемијској ситуацији у земљи и иностранству сада замењена тренутном међународном политичком и економском кризом изазваном ратом Русије и Украјине. И да је то поново утицало на ниже налазе по питању проверавања извора информација, али и тога да ли текст поткрепљује тврдњу изнету у наслову.

Позитивно је што истраживање показује да грађани Србије све више увиђају значај заштите личних података на интернету. У овом истраживачком циклусу забележен је највећи проценат, од 59 одсто, испитаника који знају да заштите личне податке на интернету, али такође и највиши проценат, од 42 одсто, испитаних који су у доживљавали непријатности у онлајн комуникацији, у виду вређања, прозивања, исмевања, претњи.

Истраживање је спроведено на популацији старости између 12 и 60 година, како би будући доносиоци одлука разумели и драстичне разлике између навика генерације З, односно зумера рођених између средине деведесетих година прошлог века и око 2010, и бебибумера, рођених између 1944. и 1964. Резултати одсликавају медијске навике и понашање грађана, али и њихов однос према медијској и дигиталној писмености у протеклих годину дана.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Nasa pismenost je u sluzbi onih koji nam nude sta da citamo. I ona nema veze sa nasom pamecu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.