Четвртак, 02.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто је спласнуо еколошки балон

На озбиљне разлоге за незадовољство, срџбу и бес, мора постојати уверење да се то може променити и актери морају да имају поверење људи да их воде, каже професор Зоран Стојиљковић
Зоран Стојиљковић (Фото Медија центар)

Заштита животне средине више није у тренду у Србији. То би се могло закључити на основу недавног протеста еколошких активиста испред Владе Србије, када се окупило свега неколико десетина људи. „Догађање народа” у Београду одржано је на годишњицу великих протеста, када је у новембру 2021. на улицама и мостовима, према неким проценама, било и преко десет хиљада људи. Зашто се број „зелених” протестаната озбиљно проредио и спласнуо еколошки жар и да ли се еколошки балон издувао? Да ли је само у питању Светско првенство у фудбалу, хладноћа и неизвесност од тога шта доноси будућност због рата на истоку Европе? Или су грађани показали да еколошки лидери нису оправдали њихово поверење?

Проблеми у Недељицама (ни)су решени, иако је тадашња и садашња премијерка Ана Брнабић још у јануару ове године на пројекат „Јадар” ставила тачку. Неки опозиционари тврде да „Рио Тинто” није отишао и покушавају да вештачки запале ватру протеста, али без успеха. Председница СЕОС-а Љиљана Браловић, која је организовала протест испред Владе Србије против „Рио Тинта”, критиковала је Београђане зато што нису дошли да подрже скуп, који се одржава на годишњицу прве блокаде против рударења литијума.

„’Ко сме тај и може, ко не зна за страх иде напред’, то су речи војводе Живојина Мишића. Долазим са Сувоборске греде, горе је Мишић извојевао прву велику победу у Првом светском рату, зато што није знао за страх. И ја не знам за страх... Уз све нас овде иде и 1.300 каплара, иду сви јунаци са Цера, Колубаре, Сувоборске греде, цео гвоздени пук је овде међу нама, а Београд спава. Молим вас тихо, људи, немојмо пиштаљке, нека умре Београд тихо, нека не зна да је скуван као жаба у лонцу, немојте им причати, па нека их, нека умру у заблуди, нека слушају Вучића, који им говори да смо балкански тигрови, нека их, нека не излазе”, поручила је Браловићева окупљенима и додала да се они „не продају за шаку сребрењака”.

Коментаришући овај скуп, председник Србије Александар Вучић је рекао да влада није донела никакву одлуку, већ је о свему одлучивао он сам и да не разуме зашто су протестовали у Немањиној. „Кад протестују, треба да протестују испред Председништва, а ја ћу да им се обратим и да им лепо кажем – људи, ви уништавате земљу. Цена је данас 82.500 долара по тони литијума, са овим резервама то је 100 милијарди, је ли разумете шта радите Јадру, Осечини, Ваљеву и целом Подрињу”, каже Вучић. Наводи да не може себи да опрости што је дозволио да неодговорни типови, који су добили огроман новац споља да ослабе и униште Србију и у то су се укључиле све незналице овог света о прљавој технологији. Још оштрији је био када је упитан о захтеву да се уведе трајна забрана експлоатације литијума. „Том би требало ставити лудачку кошуљу, зато што се одрекао 100 милијарди, зато што се одрекао западне Србије и зато што ће она да нестане”, казао је Вучић.

А зашто је протест ове године био слабо посећен? Професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић каже да је ствар доста компликована и за наш лист наводи да је велика разлика између љутње, незадовољства и постојања повода за протест, њиховог организовања и релативно масовног учешћа у њима. Додаје да се увек траже неки додатни разлози да до озбиљног протеста уопште и дође. „Прво, људи треба да буду свесни значаја тога и да постоји јасна свест ко смо то ми који смо погођени, а ко су они који су изазвали то, и разлог су за протест. Друго, мотиви за протест морају бити јаки и битни, и да је раширена свест о томе да ми се неким пројектом угрожава здрав ваздух, вода и земља. Они ранији протести из деведесетих година прошлог века или они од 2015. до 2017. године били су масовни јер се код тих људи створило уверење да се одузима право на глас и слободну вољу”, каже Стојиљковић.

Очигледно је да нема јасне свести о кривцима, да је власт делимичним попуштањем скинула себе с те позиције релативно успешно. Видећемо шта ће се сада дешавати у вези с тим законима, али и шта говори пракса и све што је повезано с „Рио Тинтом”. „На озбиљне разлоге за незадовољство, срџбу и бес, мора се додати и уверење да се то може променити и актери морају да имају поверење људи да их воде. Када је реч о еколошким протестима, сада је мало релаксирана ситуација. Њима се веровало, ишли су људи на те протесте. Има нека хипотеза да је за озбиљне протесте потребно да на улице изађе три и по одсто становишта и када се то догоди, онда је ствар озбиљна. То је за Србију око 180.000 људи и приметно је да чим неки протест окупи најмање 10.000 присталица, власт одмах попушта.

Довести толике људе значи да су они свесни ургентности проблема”, каже Стојиљковић. На питање да ли су можда грађани изгубили поверење у вође еколошких протеста или се тај еколошки балон издувао када су еколози ушли у Скупштину Србије, Стојиљковић наводи да су људи изгубили поверење у политичке актере за масовне протесте. „Када је реч о организаторима еколошких протеста, ја бих рекао да имају свест да је нешто добијено и да нема разлога да се поново таласа док се не види да се то изгубило. Не може нико у сваком тренутку да организује протесте, ако људи у том тренутку не виде то као велики проблем и немају јак повод, неки тип ударца у главу да онда због тога изађу масовно на улицу”, наводи Зоран Стојиљковић.

А еколошки активиста Александар Јовановић Ћута, један од организатора протеста пре годину дана, а сада народни посланик зелено-леве коалиције „Морамо”, каже да је велика заблуда власти уколико поверује да су њихови протести завршени. За наш лист каже да ако у то верују, само нека крену с механизацијом према Недељицама и видеће да ли су готови. „Протести не да нису готови, већ нису озбиљније ни почели. Протесте испред Владе Србије је организовао СЕОС, али је заблуда то посматрати кроз то што се те вечери окупио мали број људи. Нема малих или већих протеста. Ватра незадовољства тиња и оне који хоће да нам загаде животну средину чекаћемо свуда, као што смо их чекали на Старој планини, Ракити, Топлом долу”, каже Јовановић.

Додаје да пошто се у медијима „сваки дан власт удара у главу”, треба да знају да им је пропао сваки „Рио Тинто” и да је пропао сваки евро који су уложили у истраживања. Најављује да ће бити и већих протеста, ако ова компанија поново крене у акцију и наводи да никада ником у историји није пало на памет да протерује сељака који нас све храни. „А када смо већ код тога, чији је то литијум под земљом? Све је то наше и не може нико да крчми туђу земљу и да протерује сељака с њихових њива. Ако власт мисли да смо незаинтересовани, онда се грдно вара... Ако крене механизација у Недељицама, поново ће ’Газела’ бити једина институција у земљи која функционише”, наводи Александар Јовановић.

Институционални покушаји да се експлоатација литијума законски забрани нашли су се у ћорсокаку. Иницијатива „Крени – промени” наводно је сакупила око 40.000 потписа грађана и као народну иницијативу их послала у Народну скупштину. Иако иницијатива обавезује народне посланике да се изјасне о захтеву грађана да се уведе закон којим би се забранила експлоатација литијума и бора, они то још нису учинили. Саво Манојловић, директор кампања покрета „Крени – Промени”, због тога је поднео уставну жалбу, надајући се да ће Уставни суд приморати посланике да поштују законе које су сами усвојили.

Саво Манојловић каже да „Крени – Промени” није организовао окупљање прошлог викенда. У СМС-у за „Политику” наводи „да је народ на величанственим блокадама извојевао победу и сачувао Србију од уништења које му је претило”. „Протести увек успевају када су добро организовани, имају јасан план и добре и реалне захтеве. Организовали су га мештани и њих је власт заједно с ’Рио Тинтом’ све време провоцирала, њихов бес је оправдан. Копање литијума у Јадру је обустављено укидањем просторног плана, што смо и тражили. Истовремено, међутим, на народ се врши психолошки притисак. Терају се са земље, а ’Рио Тинто’ и даље откупљује имања. Људи се доводе до границе пуцања и мене њихово малтретирање искрено лично боли. Моја породица је три пута протеривана с Косова и Метохије. Мене начин на који се ови људи терају са својих огњишта подсећа на начин на који су протеривани Срби с Косова, из Босне и Хрватске”, написао је Манојловић.

Додаје да се свесно износе озбиљне неистине, једна од њих је да се литијум копа у Немачкој, што је неистина. „Не копа се, а и литијум се у Немачкој налази у подземним водама, а не у минералу јадарит који није могуће обрадити, а да се не уништи природа и пола Србије”, закључује Саво Манојловић.

Небојша Крстић: Грађане је тешко два пута преварити

Маркетиншки стручњак Крстић каже да су групице које за себе тврде да су „еколошке” почеле да се појављују изненада и преко ноћи, пре неког броја месеци, као по заповести, у тренутку када је једна велика европска земља објавила да креће у ископавање литијума. За „Политику” каже да добро обавештени кажу да управо оданде стижу донације овдашњим лажним еколозима који имају задатак да спрече Србију да буде конкуренција у производњи литијумјонских батерија.

„Како иначе објаснити то да се неко, једног уторка, пробуди, схвати да је ’еколог’ и крене да блокира мост, а да му никад раније није сметало ни загађење ваздуха, ни било који рудник? И сада имамо ове лажно еколошке, а у ствари лудистичке спонзорисане покрете који прете новим блокадама саобраћајница, дакле, новим насиљем и малтретманом грађана, а једино што им недостаје јесте масовност, што подсећа на жал Саше Јанковића да му само масовност протестаната у Пионирском парку фали да би постао премијер. Овог пута, ’еколозима’ је крив Вучић, који је загрејао станове, па Београђане мрзи да се ломатају по хладним улицама. Због тога ’еколози’ проклињу ’лење и размажене’ грађане који лажне екологе спречавају да зараде своје дневнице. А пре ће бити да је те грађане тешко други пут преварити”, закључује Небојша Крстић.

Д. С.

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Н.С
НЕ Рио Тинту!
Zoran
Ekologija je relativna stvar. Recimo NE su ekoloske, dok nafta nije.
Милан Панић
"Заштита животне средине више није у тренду у Србији". Нажалост овакво гурање заштите животне средине у "тренд" јесте апсолутно већински став према проблематици каква подразумева део очувања или нарушавања здравља нације па самим тим и битну компоненту националног интереса. Може и профит и здравље али само тамо где институције функционишу и где закони нису мртва слова на папиру.
Boza
Protesti su cesto zloupotrebljeni.
Giuseppe V.
Problem je u liderima protesta koji su uglavnom kontrolisani od strane vlasti i takvi protesti su unapred osuđeni na neuspeh. Izuzetak su prošlogodišnji ekološki protesti koji su spontano nastali kao odgovor na nasilje, a ne zbog organizatora. U međuvremenu se sve može ispeglati i ako se ne bude ništa nepredviđeno desilo, Rio Tinto bi već mogao da počne sa iskopavanjem.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.