Субота, 28.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Над Гитиним сплавом „Регата” бдију Тито и Свети Никола

Пријатељи потписују петицију да се дрвени плутајући објекат на Сави у Блоку 70а изузме из лицитације за закуп водног земљишта, јер Маргарита Петковић, власница, тврди да има све дозволе и да висином не заклања реку
Ка­фа­на у ко­јој сту­ден­ти и пен­зи­о­не­ри не пла­ћа­ју (Фо­тографије Д. Му­чи­ба­бић)

Гита не воли стан. Међу његовим зидовима осећа се као у гробници. Зато она већ тридесет година живи на води. На дрвеном сплаву „Регата” на Сави, у новобеоградском Блоку 70а. Врата тог плутајућег објекта отворена су, на прагу нас дочекује Милица, један од три Гитина пса које је удомила са улице. Друга два леже на њеном кревету поред прозора и осматрају пролазнике на шеталишту. На столици поред кучића Мице и Малене седи Гита. Изнад ње календар са сликом Тита, у руци шоља кафе са Титовим ликом. Тешко устаје са столице и уз широки осмех и сјајем у очима поздравља се са екипом „Политике”. Прилази столу који заузима центар тог сплава од педесетак квадрата. Седа наспрам камина који је прекривен заставом Југославије. Поглед јој је усмерен ка великим прозорима кроз које се види река.

– Ова вода је моје све – каже и узима одштампане папире, петицију коју потписују њени гости да би је подржали у жељи да „Регата” остане на месту и да буде изузета из лицитације за закуп водног земљишта на левој обали Саве, коју ће град спровести 21. децембра са намером да ред на реци уведе тако што ће од 100 сплавова остати њих 30. Гита у тој трци нема шансе. Каже да неће ни да учествује. И зашто би, пита она. Њен сплав није висок да би заклањао реку, за њега има све дозволе, редовно плаћа месечне дажбине од око 70.000 динара.

– Градоначелник жели да уведе ред, а да нас о томе није обавестио. Кажу, било је на телевизији и у новинама. Ко каже да морам да пратим медије? Радим по закону 30 година, урадила сам све што је од мене било тражено. Лицитацију финансијски не бих могла да поднесем. Нека уклони луксузне објекте на реци, они је висином и величином руже. Радим толико дуго, а верујте ми, да ми сада тражите 1.000 евра на зајам, не бих имала одакле да вам дам. Овде долазе обични људи, најбољи гости, жељни разговора и дружења – истиче Гита.

У њеном царству све се заснива на љубави и поверењу. Студенти и пензионери не плаћају, баш као ни у кафанама у којима је провела младост. Једна сарајевска била је модел за „Регату” – пре него што гости пређу њен праг, своју славу и титуле оставе.

– Као девојка сам одлазила у кафану у којој је све било скромно, дрвени столови, карирани столњаци… Тада сам маштала да једног дана имам баш такву кафану – каже Гита.

У град на Миљацки стигла је са родитељима као тек рођена беба. Са острва Виса, отац Италијан и мајка чешко-аустријског порекла довели су је 1941. у Сарајево.

– Имали смо кућу на Бјелавама, а викендицу на Јахорини. Тамо се од грађанског рата никад нисам вратила. Била сам размажено дете, одрастала сам у изобиљу, са осамнаест година сам возила кола. Моја младост је била срећна захваљујући Титу – изговара и подиже шољу кафе са његовим ликом у част доживотног председника некадашње Југославије.

Откуд онда икона Светог Николе на зиду?

– Из поштовања према мом покојном супругу, доктору ортопеду. То је била његова крсна слава, коју сам увек обележавала иако сам атеиста. Упознала сам га на Илиџи када ми је пришао и замолио за плес. Када сам се удала, рекла сам му да ме не пита где сам била и када ћу се вратити кући. Волела сам слободу, возила сам рели трке у Новом Саду и Бујановац–Скопље – присећа се Гита.

Кад Мар­га­ри­та Пет­ко­вић сед­не за кла­вир ни­жу се сти­хо­ви

Са мужем је дошла у Пожаревац, где је радио у тамошњој болници. Изродили су две кћерке, добили четворо унука.

– Када нам се родила прва кћерка, сели смо за сто и тада ми је рекао: „Сада имамо дете, немој да прође као ти у животу”, јер ја сам почела да студирам књижевност и енглески језик, али никада нисам завршила. Због тога ме и данас гризе савест. Кад нешто почнете у животу, то треба и да завршите – истиче Гита.

Кћерке су подизали, малтене, спартански. Са 18 година отишле су од куће, завршиле факултете и имају своје породице.

– Није дао да се деца купају у топлој води нити да сваки пут пре јела перу руке. Нису биле болесне. Када су постале пунолетне, рекао им је да ће се саме школовати да не би морале никоме у животу „хвала” да кажу. Од њих смо створили снажне жене, а оне су на сличан начин одгајале наше унуке. Имају свој живот, посећују ме повремено. Не петљам се у њихове изборе, важно ми је само да су здрави и добри људи – наглашава Гита.

Од супруга се развела пре тридесетак година. Признаје да није било нимало лако са њом живети и трпети је. Са осмехом говори да је он био најдивнији супруг на свету. Оставио ју је, каже, јер је отишао на боље. Поново се оженио, наглашава, предивном женом.

– Решење о разводу брака нисам прочитала. Када је умро, позвали су ме из ПИО фонда и рекли да дођем јер имам право на пензију. Покушала сам да их убедим да сам разведена и да ми то не припада. Рекли су ми да у решењу о разводу пише да сам издржавана особа и да ми део пензије припада. Делим је са његовом супругом – каже Гита.

После развода преселила се у Нови Београд где и данас има стан у који ретко свраћа. Шетала је поред Саве када је спазила много мањи сплав на истом месту где је сада њена „Регата”. Попила је кафу и уговорила куповину.

– Одавде је тада полазио чамац ка Ади Циганлији. Свега три сплава су тада била. Са мојим сарадником уредила сам га, проширила терасом на којој људи лети седе, сунчају се и купају у Сави. Долазе и странци жељни духа и топлине Београда. Сплавови јесу његов имиџ. Нудили су ми да га продам. Одговарала сам да живот могу да продам али сплав не. Морате доћи суботом да видите какву музику овде имамо, да осетите ту емоцију – позива нас Гита, чије је пуно име и презиме Маргарита Петковић.

Ко свира клавир, питамо је за инструмент иза њених леђа.

– Ја. И то ме тек сада питате. Зар не видите да као на иглама седим чекајући да вам нешто одсвирам – одговара и додаје да је завршила музичку школу.

Устаје полетно као да нема проблем са коленима због којих се једва креће и трпи болове три године, колико чека на операцију.

Седа за клавир. Прсте полаже на дирке и, уз прве тактове песме коју ће извести, додаје „сада ћу се расплакати”. Почиње да пева „Све смо могли ми”. Потом  прелази на рецитовање песме „Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи”.

– Дођите поново. Сад сте упознали моју срећу, музику и реку – каже на вратима док нас испраћа, с псима што јој се мотају око ногу а она баца храну лабудовима који пливају око њене „Регате”.

Гита воли живот. Живот воли Гиту.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ana
U normalnim drzavama ovako nesto na koritu reke ne postoji...
Zoran
Lijep clanak. Zivot je i dalje tajna.
Пожаревљанин
Поздрав за Гиту. Годинама је са супругом др Рељом и кћерима живела у пожаревачкој Доситејевој улици, у мом комшилуку. Као и тада, и данас одише посебним шармом и несвакидашњом упорношћу. Било би заиста лепо да сплав остане ту где је. И Гита на њему, наравно!
Posmatrac
Bilo bi divno da 'Regata' ostane. Zelim vam sve najbolje gospodjo Gita i eto i mene na splavu uskoro

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.