Субота, 28.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тешко је сачувати младог човека од притиска због атмосфере линча

Грешимо ако не пратимо најбољи интерес деце и када су починиоци насиља, треба да сносе одговорност, буду искључени из школе, али не да се против њих диже свеопшта хајка, наглашава психолог Биљана Лајовић
(Pixabay)

Након вести да је ученик, који је професорки у Трстенику измакао столицу, неколико дана после искључења из школе завршио у болници због покушаја самоубиства, круни се уједињеност просветне и опште јавности у осуди почињеног изгреда и захтевима да се пооштре санкције за насилничко понашање ученика над просветним радницима, јер живот детета јесте превисока цена за изгред у којем је учествовао. И даље су гласни заговорници става да је избацивање из школе примерена казна и да ако младић од 17 година не може да прихвати одговорност и поднесе санкцију, већ диже руку на себе, свакако му је потребна стручна помоћ. Али све су гласнији и они који сматрају да је атмосфера линча која је створена у јавности допринела да адолесцент, у том изузетно осетљивом периоду, под хајком која се водила против њега и његових саучесника, као примера недопустивог понашања, једноставно није могао да поднесе бреме стравичног притиска и свеопште осуде. Када је насиље учињено, уместо да се ситуација смири – ескалирала је. Десетине хиљада просветних радника изашло је на улице да би се коначно рекло стоп било каквом насиљу под школским кровом, али истини за вољу нису се толико силно побунили раније због вршњачког насиља него је окидач било насиље над професорком.

Биљана Лајовић
(Фото лична архива)

– Шта се с нама десило да се читаво друштво подигло и реаговало најстрашније због овог поступка, а тако не реагује на поступке одраслих који се понашају горе него деца? Нити хоћу, нити је наше да улазимо у околности, али док је неко спреман да у јавност изађе с причом да је дете покушало да се убије, ту је реч о озбиљном апелу за помоћ, о црвеном светлу које каже помажите док можете. Суштинско питање је како може да се помогне свима. Гарантујем да ниједан родитељ не може да буде сигуран шта ће да уради дете од 17 година, кад је у друштву друге деце. Као народ треба да се призовемо здравом разуму. Свако ко је спреман да ово дете, ову децу нападне из свих оружја, а одрасли су се на њих устремили са свих страна као да су ратни злочинци, треба да се запита шта би радио да је реч о његовом детету. Нема тог плана подршке ни тог стручњака који могу да сачувају дете од ненормалног притиска у атмосфери линча – наглашава у разговору за „Политику” Биљана Лајовић, психолог с вишедеценијским искуством у превенцији насиља у школама, сада у пензији.

Очекивала је да ће збивања у Трстенику под будним оком јавности досегнути нежељене димензије, јер је тензија, како каже, уместо да се спусти, подигнута преко сваке разумне мере.

– Кад се нешто лоше деси прво што мора да се уради је да се спусти лопта, да се мирне главе размишља, траже делотворна решења, а не да свако додаје уље на ватру. Свака, па и ова кризна ситуација, има неколико паралелних токова. Један ток је да је то што се догодило недопустиво, да мора да се заврши тако што ће се сносити одговорност, али то не значи да истовремено треба да се диже хајка, а нико није спречио да се она стравично подигне, првенствено, у односу на децу. Ако не пратимо најбољи интерес деце, шта смо урадили? Па, све смо погрешили. Прича о угрожености просветних радника се толико проширила, одједном су сви почели да износе своја искуства трпљења од деце. Кључно питање је што су досад ћутали? Део проблема је и то што просветни радници очекују да ће то неко други за њих да реши. Насиље је друштвени феномен, за то нема инстант решења. Одрасли нек се преслишају где су погрешили. Сви сносе део одговорности. Станимо пред огледало и запитајмо се шта деца трпе од одраслих – напомиње Лајовићева.

По њеном мишљењу све указује на озбиљну потребу да стручњаци раде с децом, и с дечаком који је измакао столицу професорки и са свим осталим ученицима те школе, и с нападнутом наставницом и са целим колективом, јер сви су се нашли у кризној ситуацији. Како истиче, неопходно је покренути васпитно-дисциплински поступак, утврдити чињенице, изрећи меру, да насилници сносе одговорност за своје поступке, али и да се након тога са њима, као и са жртвом, даље ради.

– Без икаквог додатног даљег рада с овом децом, ако их оставимо ван образовног система, дали смо их улици, буквално на тацни изложили смо их различитим врстама криминалаца који само чекају децу коју нико други не прихвата да их укључе у своје редове – упозорава Лајовићева.

Она оцењује да је увек било насиља, али је ово сад добило димензије које су претеране по интензитету и врсти, можда не по учесталости. Подсећа да једно насиље на које се не реагује благовремено и на одговарајући начин генерише друга насиља, да што се више чека и прича о томе, а ништа се не ради, то ћемо бити у већем проблему.

Пооштравање санкција није сврсисходно

Апел да се пооштре санкције за ученике насилнике апсолутно није сврсисходан, уверава Биљана Лајовић, истичући да су потпуно неприхватљиви предлози који су се чули у јавности да се таква деца уз искључење из школе, по казни, шаљу у поравни дом.

– Запањујућа је количина мржње и захтеви за драстичним мерама, свако ко тако говори и предлаже нек размисли шта би радио да је реч о његовом детету. Све време инсистирамо на томе да просветни, здравствени и систем социјалне заштите морају блиско да сарађују. Та сарадња морала је да постоји и у Трстенику много пре насиља у школи, да се обезбеди сигурност детета и промени његово понашање. Кад се инцидент догодио требало је јавно упутити апел да се не диже тензија даље, да престане ужасан говор мржње, који не знам како бисмо ми одрасли издржали, а некмоли деца која то прате онлајн – поентира Лајовићева.

Пет конкретних предлога делотворних мера

Огромним искуством психолог Биљана Лајовић, некадашњи саветник министра просвете за спречавање насиља у школама, гарантује да би се насиље у школском кругу ефикасније сузбијало уколико би се протокол о поступању школа изменио тако да школе буду у обавези да ресорном министарству пријављују и насиље другог нивоа, а не само најдрастичније инциденте који припадају трећем нивоу насиља. Други њен конкретан предлог је да обавеза тима против насиља, који има свака школа, буде да подноси извештаје наставничком већу, савету родитеља и ученичком парламенту, не једном или ниједном годишње, што се дешавало у пракси, него сваког тромесечја. „Онда би ти тимови посвећеније радили и више обраћали пажњу, а крајње је време да се изађе из концепта прикривања насиља, тобож ради очувања угледа школе, јер док се насиље скрива оно ће бити све горе”, упозорава Лајовићева. Мрежа подршке је, нарочито наглашава, озбиљно олабављена правилником који прописује да школе могу имати педагога с пола радног времена. „Ако постоји школа, у њој морају бити и педагог и психолог, а ако они не раде добро свој посао има ко ће то да преиспита, али ако школа нема таквог стручњака, ко ће да пружи помоћ ђацима, наставницима, родитељима. Мора се престати с приступом да је школи с мањим бројем ученика довољно „пола” стручног сарадника, јер је то доприноси немерљиво већој штети него финансијској уштеди”, наглашава Лајовићева. Четврта мера, на којој инсистира, јесте да се преиспитају програми стручног усавршавања наставника да се они обавежу да једном годишње похађају неки од програма који помажу васпитном раду и да након тога у својој школи морају да примене то што су сазнали на семинару, да не може да се деси да су три дана на том стручном усавршавању били, а као да нису. Осим тога, Лајовићева указује да би ваљало да држава врати финансирање додатних активности за ученике као што су школски спорт, извиђачи, креативне радионице грнчарства, ликовне или музичке уметности, и то „да деца имају шансу да се остваре ван наставе, јер ако им се не пружи та могућност, а родитељи углавном немају да плате те додатне активности, то је пут ка деструкцији или аутодеструкцији”.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

how yes no
O posledicama agresije na profesora trebalo je da misli ranije, i treba da je izložen linču, samo to će nasilnike odvratiti od budućeg nasilja.
Зоран Маторац
То се не би десило да није постојала могућност да се то сними и пошаље на интернет. Друштвене мреже су велика опасност за младе.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.