Среда, 01.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОНЗИЛИЈУМ

И фризура може да утиче на појаву главобоље

Неурологу би се требало обратити ако је бол у глави пулсирајући без обзира на узети аналгетик, ако се јави у само једном делу главе, нагло и јако, ако je прате конфузност, поспаност и поремећај равнотеже
(Freepik)
Др Бобан Лабовић (Фото: лична архива)

Главобоља је бол или болна сензација у глави и деловима врата која, у односу на свој настанак и трајање, може бити акутна или хронична. Иако је некада пратећи симптом друге болести, често је главобоља и болест за себе.

Како истиче потпуковник др Бобан Лабовић, начелник Одељења ургентне неурологије са ЈМУ Војномедицинске академије, главобоље спадају у најчешћа обољења. Најфреквентније се јављају код оних који имају између 25 и 35 година, чешће код жена, него код мушкараца и деце. Према епидемиолошком истраживању, 99 одсто жена и 93 одсто мушкараца имало је најмање једном у животу главобољу. Подаци указују на то да је половина до три четвртине одраслих имала главобољу у последњих годину дана.

– Због бола који је кључни симптом главобоље ови поремећаји узрокују тешку онеспособљеност за свакодневно животно функционисање, озбиљно нарушавајући квалитет живота. Мали број људи због главобоље тражи лекарску помоћ,, јер већина сматра да главобољу може сама да лечи, осим ако због интензитета и учесталости главобоља не постане неподношљива. Тада од симптома главобоља – постаје болест – наглашава др Лабовић.

Главобоља је, иначе, резултат интеракције сигнала између мозга, крвних судова и околних нерава. Током главобоље, више механизама активира специфичне нерве који утичу на мишиће и крвне судове. Ови нерви шаљу сигнале бола вашем мозгу, узрокујући главобољу. Оне се често јављају у породицама, посебно мигрене. Деца чији родитељи имају мигрене имају до четири пута веће шансе да их развију. Главобољу могу изазвати фактори животне средине, као што су конзумирање одређене хране или састојака, кофеин, алкохол, ферментисана храна, чоколада и сир, излагање алергенима, пасивно пушење, јаки мириси кућних хемикалија или парфема.

– Уобичајене примарне главобоље су мигрене, тензијске и кластер главобоље. Секундарне су узроковане одређеним обољењем главе, органа главе или других органских система. Сви фактори који повећавају ниво стреса могу да изазову појаву несносне главобоље или мигрене. Тачан начин којим стрес проузрокује главобољу није у потпуности разјашњен.

Мождани нерви који су задужени за осећај бола могу да постану преосетљиви када сте под стресом. Временске промене један су од битнијих фактора који учествују у настанку мигрена. Изразито сунчани, топли дани, али и повишена влажност ваздуха, киша, ветар и промене атмосферског притиска могу такође да доведу до настанка главобоље. Снажни мириси, чак и они пријатни, могу да изазову главобољу код неког одређеног броја људи. Иако је нејасно зашто се ово дешава, чињеница је да ово може бити узрок промена на нивоу нервних завршетака и можданих крвних судова. И фризура може да утиче на главобољу. Коса везана у „реп”, ношење рајфова, плетеница и уских капа могу да створе исте последице. Напорне вежбе као и сексуална активност такође могу да изазову главобољу. И дуготрајно седење за компјутером ће створити већ поменуте нелагодности – додаје др Лабовић.

Мигрена код неких људи може да буде последица конзумирања старог пуномасног сира, плавог сира, пармезана... Узрок је састојак тирамин јер он, флавоноиди и остали састојци у црном вину и другим алкохолним пићима доприносе настанку главобоље. Месне прерађевине, која се код нас користе као хладна предјела, имају две негативне последице по наше здравље. Садрже тимин и адитиве као што су нитрати који могу да изазову мигрену код неких људи.

Главобоље настале због глади нису увек тако очигледне. Конкретан проблем је пад шећера у крви. Ову врсту главобоље не можете лечити тако што ћете појести нешто слатко. Слаткиши ће подићи шећер у крви а потом га спустити још ниже. Пушење може да изазове главобољу и то не само особи која пуши. Унос никотина  сужава крвне судове мозга. Кофеин је и добар и лош. Уопштено, кофеин може бити лек за неке главобоље. Он је саставни део лекова против главобоља, али прекомеран унос кафе може да створи још већу бол.

Разлог настанка главобоље могу бити узроци повезани с очима:

некоригована диоптрија, нетачна диоптрија, глауком. Остали узроци главобоље укључују мамурлук изазван алкохолом, дехидрацију, прекомерну употребу лекова против болова, синузитис, нападе панике, тровање угљен-моноксидом, крварење у мозгу или око њега, потресе мозга, туморе на мозгу, мождани удар.

– Главобоље које настају понекад као симптом много озбиљнијих тегоба, као што су висок крвни притисак, тумор на мозгу, проблеми са циркулацијом и разне врсте упала, могу бити опасне. Треба се обратити неурологу када вам се јави главобоља која је пулсирајућа, оштра и не смањује се употребом аналгетика, главобоља у само једном делу главе, она какву иначе нисте имали, која се појавила нагло и изузетно је јака, она коју прате конфузност, поспаност и поремећај равнотеже, ако је праћена мучнином, повраћањем и малаксалошћу, уколико вам отежава свакодневни живот уз промену расположења, као и главобоља која настаје након повреде главе. Главобоље које се испоље у склопу  стреса, умора и дехидратације, ненаспаваности, а настају као  последица разних узрочника  који не морају бити опасни, су безазлене и углавном престају након шетње  на свежем ваздуху  или уз избегавање штетних навика употребе алкохола и пушења – сматра др Лабовић.

Кључ за лечење главобоље је идентификовање основног узрока. Само лечење главобоља може да буде нефармаколошко и фармаколошко, а обе ове стратегије се често примењују заједно код хроничних главобоља. Лечење главобоље укључује одмор, смањење стреса и нестероидне антиинфламаторне лекове (НСАИД).

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.