Субота, 28.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Слаби подршка америчке јавности одбрани Украјине

Док 40 одсто испитаника заговара безрезервну помоћ Кијеву, 47 одсто сматра да САД треба да инсистирају на мировним преговорима
Конгрес САД – републиканци у јануару преузимају Представнички дом (Фото: ЕПА ЕФЕ – В.О

Велика већина Американаца слаже се да треба помагати Украјини, али подршка америчког јавног мњења одбрани Украјине ипак је ослабила у односу на почетак рата, показује најновија анкета.

Две трећине испитаника одобравају војну и економску помоћ коју је администрација Џозефа Бајдена послала Кијеву, показало је истраживање невладиног научног института Чикашки савет за светску политику. Према истој анкети, три четвртине анкетираних верује да Америка треба да прихвати украјинске избеглице и уводи санкције Русији.

После десет месеци ратовања, већина Американаца и даље је на украјинској страни, али је поменуто истраживање показало и да је оних који безрезервно подржавају Украјину ипак мање него у претходним анкетама, пише „Вашингтон пост”.

То је један од чинилаца на које ће председник Бајден морати да обрати пажњу кад буде креирао будућу политику према Украјини.

Администрација је Кијеву послала је војну и економску помоћ вредну више милијарди долара. У Белој кући наводе да ће стајати уз Украјину колико год је потребно да се ова земља одбрани од руских напада, али су војни и политички кругови у Вашингтону почели да поручују да се Украјини ипак не може помагати унедоглед.

Добра вест за демократску администрацију је да је ентузијазам поводом Украјине опао углавном међу републиканским гласачима. У марту је 80 одсто конзервативних бирача подржавало помагање Украјини, у јулу је подршка међу њима била 68 одсто, а данас 55 процената.

Подршка је у општој популацији била још слабија кад су анкетари питали да ли се испитаници слажу са „неороченим” помагањем Украјини. Сад је 40 одсто анкетираних одговорило да влади у Кијеву треба помоћи колико год је потребно, док је летос неограничену подршку Украјини пружало 58 одсто испитаника. Истраживање је показало и да око 47 одсто Американаца верује да Вашингтон треба да притисне украјинског председника Володимира Зеленског да преговара с Москвом. У јулу је 38 одсто Американаца веровало да је време за преговоре.

Резултати најновијег истраживања јавног мњења наговештавају да председник Бајден може да рачуна на подршку домаће јавности за своју политику према Украјини, али и да та подршка није неограничена. Досадашњу политику Западног крила према Украјини компликује и чињеница да Републиканска странка почетком следеће године треба да преузме контролу над Представничким домом Конгреса. Да би Бајденови предлози заживели у пракси, морају добити „зелено светло” у Капитолу, а неки од најмоћнијих републиканаца већ су саопштили да Украјина више неће имати „бланко чек”.

Најмање су за даље ратовање расположени подржаваоци бившег председника Доналда Трампа, који подсећају да су санкције уведене Русији пореметиле енергетско тржиште и да је због тога поскупело гориво у Америци. Поједини конзервативци жале се и да Вашингтон нема јасан увид у то где завршава америчко оружје – да ли само у рукама украјинске војске или и код екстремиста попут батаљона „Азов”, а можда и на црном тржишту.

Медији су сазнали да су чак и поједини званичници Беле куће „приватно” притисли Зеленског да пристане на преговоре с Кремљом. И док су се ови разговори водили „иза сцене”, генерал Марк Мили, највиши официр у америчкој војсци, јавно је изјавио да је дошло време за мировне преговоре. Како је недавно објаснио генерал Мили, ни Русија ни Украјина не могу да победе војно, а није реално ни очекивати да ће Украјина ослободити петину своје територије, колико је данас под руском окупацијом. Званичан став америчке владе је да само Кијев може да одлучује о преговорима, при чему Зеленски тврди да неће сести за преговарачки сто док не истера и последњег руског војника са своје територије.

Према подацима британских обавештајних служби објављеним протеклог викенда, и у Русији је „знатно опала” подршка јавног мњења за рат у Украјини. Према овим изворима, 55 одсто Руса подржава мировне преговоре, док само 25 одсто заговара даље ратовање.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.