Светска трговина нафтом зависи и од Москве

Баш да видимо да ли ће Москва престати да продаје нафту онима који не пристану на цену (прекоморски довезених) сибирских барела изнад 60 америчких долара, рекао је портпарол Европске комисије Ерик Мамер након што су на снагу ступиле антируске одлуке Г7 и ЕУ које се односе на нафту.

Одговор Москве брзо је стигао.

„За Русију, увођење насилних, нетржишних ограничења цене сибирске нафте није трагедија. Та ограничења утицаће на компаније, али тражња нафте на тржишту ће се наставити. Русија ће у децембру одржати степен производње барела као у новембру, при чему би она у новонасталим условима могла бити мало смањена. Уз то, мењамо логистику ланаца снабдевања нафтом. Механизам који ће забранити продају руске нафте онима који уваже западњачку ценовну рампу нашим барелима почеће да делује до краја ове године”, саопштио је Александер Новак, заменик руског премијера.

Колико би то „мало” Русија, као један од три кључна светска произвођача барела (уз Саудијску Арабију и САД), могла да заврне сопствене нафтне славине, за сада је неизвесно. Берзе енергената у томе већ уочавају потенцијални мањак барела на светском тржишту у 2023, а самим тим и могући нови узлет цена нафте.

„Величина пада руске производње нафте могла би бити разлика између мањка или суфицита глобалног биланса у првом кварталу 2023. и тога да ли би ОПЕК плус морао поново да смањи производњу”, упозорио је у изјави за Си-Ен-Би-Си Жак Русо, извршни директор за нафту и гас америчке енергетско-истраживачке фирме „Клирвју енерџи партнерс” из Вашингтона.

Истовремено, да Москва након антизападних нафтних мера добија прилику за нови формат енергетских преговора са заинтересованим купцима барела, сведочи саопштење званичног Исламабада.

„Енергетски преговори Русије и Пакистана теку позитивно. Представници Москве саопштили су влади у Исламабаду да постоји могућност испорука 100.000 барела нафте по сниженој цени. Русија ће нам дати попуст и за увоз бензина, дизела и других рафинеријских производа. Делегација из Москве посетиће Исламабад у јануару, да заокружимо ове преговоре”, изјавио је након посете Русији Мусадик Малик, државни министар за нафту Пакистана.

Притом је одбио да саопшти да ли се у преговорима с Москвом цена барела „врти” око 60 америчких долара. У међувремену, преговоре две земље помно прате у Вашингтону, јавља пакистански дневник „Трибјун”. Према овом извору, амерички званичници поручили су званичном Исламабаду да нема санкција за руски извоз нафте у Пакистан, као и да ће тамошње власти донети одлуку „сходно ситуацији”.

„Рампа цени руске нафте допашће се само Америци и никоме другом, управо због контроле коју стиче новим мерама”, оцењује агенција Блумберг.

Истовремено, на терену актуелне трговине уочљиви су први знаци хаоса. С једне стране, војнопоморски и трговачки посматрачи на Балтику приметили су јуче танкере (међу њима један с малтешком и други под руском заставом) како плове ка Санкт Петербургу. Ако утоваре руску нафту, куда ће с њом и ко ће све и где проверавати по којој цени су плаћени укрцани сибирски барели, још је нејасно. Истовремено, на прилазу Босфору и Дарданелима турске власти успориле су пловидбу десетак танкера крцатих нафтом из Казахстана, пристиглих из руских лука на Црном мору. Надлежни у Турској захтевају да посаде доставе податке о осигурању товара и пловидбе до најситнијег детаља, наводи „Фајненшал тајмс”.

Овај захтев далеко је од уобичајених стандарда, оценила је Међународна група ПиИ клубова, која представља 13 осигуравача што покривају одговорност за око 90 одсто глобалних танкерских испорука.

У међувремену, експерти у Бриселу већ доводе у питање смисао и тајминг антируских нафтних мера Запада.

„Рампа цени руске нафте обесмишљена је чињеницом да сибирски барели сада иду по цени од 64 долара, тек незнатно изнад постављене максималне цене”, указао је јуче Симоне Таљапјетра из истраживачког института Бројгел. Поента овог маневра Г7 и ЕУ можда лежи у чињеници да је Запад себи по новом дао право да на свака два месеца, а по потреби и чешће, мења висину „рампе” цени руске нафте.