Тврђава која је обликовала језгро Панчева

Панчево – Град на Тамишу настао је на темељима велике тврђаве коју је саградила Хабзбуршка монархија почетком 18. века, након што је новембра 1716. године преузела Банат од Турака. Аустријанци тада затичу једно мање утврђење, заправо паланку ограђену дрвеним палисадама са малом турском посадом и убрзо почињу са исушивањем мочварног тла, а како се насеље на обалама две реке ширило требало га је додатно утврдити.

„Тако настаје ново, веће здање, по угледу на тадашње модерне тврђаве. Било је то петоугаона грађевина са бастионима обложена опекама и подсећала је на доњи град Београдске тврђаве, или на подграђе Петроварадина у Новом Саду. Свој коначан облик и изглед добија 1720. године”, објашњава историчар уметности Дамир Прашникар, члан тима стручњака Народног музеја у Панчеву. Тим је заслужан за израду модела тврђаве, која је темељно заменила запуштено турско утврђење и то по свим правилима тадашње војне тактике. Нашавши се наспрам модерне артиљерије, дотадашње палисаде нису могле да одолевају као некад пред пешадијом. Зато су изграђени грудобрани и троугласти бедеми, али и понтонски мост преко Тамиша.

У скидању слојева историје помогла су и ископавања самог локалитета из 2013. године приликом реконструкције Градског парка. Тада археолози панчевачког музеја проналазе остатке темеља и зидова од камена и опеке у дужини од четири метра. Претпостављају да је то део јужног бедема тврђаве, за коју се сматра да се налазила на подручју данашњег градског трга одакле се спуштала према обали Тамиша. Будући да многи Панчевци то не знају, овдашњи музеј је представио макету некадашњег утврђења, које је умногоме обликовало контуре и уличну мрежу данашњег Панчева. Део целине чини и приказ, како би оно било позиционирано на данашњем плану града, чијој реконструкцији је посебно допринео архитекта Александар Станјловић.

Нажалост петоугаона тврђава поживела је тек нешто више од две деценије. Београдским миром између Хабзбуршке монархије и Турске 1739. године Аустријанци су били у обавези да све тврђаве у делу границе поруше до темеља. Значи, она је плански направљена, али је и плански срушена и исечена до нивоа тла, којим данас ходамо. „Ипак, требало би у будућности обратити пажњу приликом неких већих радова и ископавања на тој локацији, јер би се могли пронаћи њени темељи и остаци”, напомиње в. д. директора Народног музеја Панчева, археолог Мирослав Бирцлин.

До тада посетиоцима музеја остаје макета, приказ града од пре три века у размери 1:500, коју по речима Александра Стојановића, председника Макетарског клуба „Др Владимир Алексић”, није било тешко направити, али јесте било компликовано прикупити и укрстити податке.

„Помогле су сачуване мапе и укрштање података из тог времена, тако да макета заиста верно дочарава како је тврђава изгледала пре три века. Посетиоци треба да знају да је Панчево било граничарски град и да га је као таквог увек било важно добро утврдити”, истиче Стојановић, аутор макете која ће надаље бити део сталне поставке Народног музеја Панчево. Његов план је и да се направи и једна мања, али упадљивија макета за најмлађу публику коју ће моћи и да додирују.