Одустати од борбе за минималац, окренути се плати за живот

Уместо минималне зараде, убудуће се треба борити за плату за живот која треба да задовољи егзистенцијалне потребе запослених у 21. веку. То је теза коју је на јучерашњој трибини „Од борбе за веће плате до Народне скупштине – синдикати у години за нама“ у Медија центру у Београду подржао Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије. Он је подсетио на то да је, упркос обећањима, минималац данас и даље нижи од минималне потрошачке корпе и сасвим недовољан за преживљавање. Ипак, он расте брже од просечне зараде, што, по његовом мишљењу, показује да минималац постаје нова норма, чиме се све већи део становништва гура на просјачки штап.

- Сматрам да треба да одустанемо од приче о изједначавању мининималне потрошачке копре и минималне зараде. Раније сам заговарао теорију да нема потребе да преговарамо око минималне зараде ако имамо институт минималне потрошачке корпе. Када смо са том идејом изашли пред Социјално-економски савет, казали су нам да сачекамо неколико година. То је прошло, и отад ништа, аи данас је разлика између минималне зараде и корпе таква да за то нема решења. Зато треба да одустанемо од свега тога и да се окренемо плати за живот. Не треба да учествујемо више у преговорима, јер су они постали фарса – истакао је Вуковић, и додао да то у ствари нису преговори већ „Потемкинова села“ преговори, јер о висини минималне зараде коначну реч даје председник Србије, који по Закону о раду није опредељен да учествује у таквим преговорима. Небојша Рајковић, генерални секретар Асоцијације слободних и независних синдиката, сматра да се од минималца, као цивилизацијске тековине коју законодавство у Србији препознаје од 1890, ипак не сме одустати, већ се борба мора водити на више фронтова.