Градска власт жели да уведе ред на реци

После протестне вожње власника плутајућих објеката, који су у понедељак своје захтеве за решавање хаоса на рекама доставили влади у граду, јуче су се огласили и надлежни из престонице.

– Плутајући објекти који су повезани са обалом јесу у ингеренцији града и на њих се примењује Закон о водама и све градске одлуке које се тичу уређења ове области – рекао је Марко Стојчић, главни урбаниста за Беоинфо.

Он је прокоментарисао протест једног дела грађана због објављеног огласа за прикупљање писмених понуда за закуп водног земљишта у јавној својини на територији Београда, који је недавно расписан. Стојчић је оценио да је основни циљ овог конкурса да се обале река уреде.

Ово уређење тиче се свих грађана, а не само једног дела. Превелик је број плутајућих објеката и они угрожавају нормално функционисање града и визуру на реку. Зато је наша обавеза да се закон поштује и спроводи. У том смислу конкурсом су испоштовани сви акти и правила, међу којима је удаљење од петнаест метара између два објекта. Тај сегмент односи се на безбедност људи који долазе на сплавове, али и других грађана који пролазе туда. Прецизиран је и изглед, и на тај начин дошло се до примереног броја објеката, што значи увођење реда у ову област – рекао је Стојчић.

Главни урбаниста је подсетио да је плаћање накнаде обавеза према Закону о водама, а тај посао поверен је у овом случају граду.

Град има обавезу да наплаћује накнаду за заузеће водне површине, а истовремено плаћање накнаде је и обавеза власника, што они много годинама уназад не чине – казао је Стојчић.

Он је оценио да ако неко тврди да се велики број грађана противи овом конкурсу, засигурно сто или хиљаду пута више оних који су за уређење ове области и додао да примедба да нису одржавани састанци са власницима плутајућих објеката не стоји.

Конкурс се спроводи у складу са интересима већег броја власника објеката на води. Телефонска линија у Секретаријату за привреду је отворена, а нисмо добијали захтеве за конкретне састанке на којима би се евентуално додатно објаснили услови конкурса. Било је свега неколико питања и то смо разјаснили. Дакле, у читавом поступку ништа није прескочено, а предстоји ред, уговори с градом за закуп водних површина и коначно плаћање обавеза. Град ће, с друге стране, испунити своје обавезе, као што је уређење Савског кеја у складу са конкурсом који се тренутно односи само на тај део обале, и легалне прикључке за комуналну инфраструктуру – истакао је Стојчић.

Конкурсом, како је рекао, нису разрађена такозвана привезишта за чамце, али да су за будућа времена на Савском кеју планиране две позиције за привезивање чамаца. Пре тога град ће изградити својеврсни понтон, који би служио тој намени.

Правни тим који заступа око 130 власника плутајућих објеката је истакао неколико разлога зашто би неке прописе којих се „држи” град требало да стави ад акта и зашто би требало прекинути конкурс.

Полазна тачка која представља највећу препреку у решавању проблема у приобаљу града је, како кажу, Закон о водама. Изменом овог закона из 2018. године, први пут је предвиђена могућност закупа водног земљишта.

– Та одлука је супротна Уставу Републике Србије који предвиђа само стицање права као што су закуп и концесија за добра која су сврстана у добра у општој употреби, али не и за добра која су сврстана у добра од општег интереса, где се налазе вода и водно земљиште – рекла је Ивана Благојевић, адвокат из правног тима.

И Одлука о утврђивању почетне висине закупнине по којој се водно земљиште у јавној својини може дати у закуп је, по њима, спорна јер дискриминише остатак Србије у односу на Београд и Војводину. Ова одлука је супротна Закону о буџетском систему. Иначе, цена закупа водног земљишта за плутајуће објекте у Београду је од 500 до 1.250 одсто већа од цене закупа водног земљишта за исту намену у Војводини, док се у остатку Србије и не наплаћује, нити иде у буџете локалних самоуправа.

И План места за постављање објеката на води који је Скупштина града усвојила 2021. године, незаконит је јер није испоштована процедура за његово доношење. Пре доношења овог плана није расписана јавна расправа, иако је око 300 грађана потписали петицију и приложио је граду, али је план изгласан без јавне расправе. Садашњи план места само је допуна овог првог незаконитог, тако да је као такав и он правно неважећи, тврде представници власника сплавова. Она напомиње да велики број власника испуњава све своје обавезе према надлежнима.