Три руска сценарија за горњу цену нафте

Руска влада и државни врх земље разматрају три опције одговора на увођење „плафон цене” за увоз руске нафте, који су одредиле државе ЕУ и Г7. Позивајући се на изворе блиске руској влади „Ведемости” су јутрос јавиле да је да је прва опција гласи: потпуна забрана продаје нафте државама које су подржале ограничење, укључујући и ако ју купују из Русије преко посредника. То значи да ће продаја бити забрањена ако нека неутрална земља формално купује нафту, али чланица Г7 постаје њено крајње одредиште.

Друга опција је забрана извоза према уговорима који укључују примену горње цена, без обзира која је земља у коју нафта иде. Трећа опција је увођење „индикативне цене”, односно одређивање максималног попуста за руску нафту „урал” у односу на референтну цену нафте „брент”. Опција са фиксним попустом, како наводи други извор овог руског медија, најмање је вероватна од три горе поменуте.

Према речима једног од саговорника, тренутно ниједна од ових опција није одобрена, могуће су и друге опције или њихова комбинација. У уторак је требало да представници нафтних компанија о овој теми да расправљају с председником Владимиром Путином.

Руски званичници су више пута изјављивали да неће испоручивати нафту купцима који су се придружили увођењу горње цене. Заменик премијера задужен за енергетику Александар Новак је у уторак најавио да ће горња цена руске нафте довести само до повећања њене цене на тржишту, да ће током овог месеца производња остати на нивоу претходног месеца, док је у будућности могућ благи пад. Механизам забране руским нафтним компанијама да продају нафту по горњој цени биће усвојен пре краја године, обећао је Новак, а преносе „Ведомости”.

Прошле недеље су се чланице ЕУ договориле о висини горње продајне цене руске нафте на 60 долара за барел, уз накнадно прилагођавање свака два месеца, почевши од јануара 2023. Одлука се односи на снабдевање нафтом морем, а ограничење не утиче на транспорт нафтоводима. Испоруке нафте и нафтних деривата из Русије у земље Г7 и ЕУ у 2021. години износиле су 214,7 милиона тона за укупно 109,5 милијарди долара, што је 68 до 70 одсто укупног извоза нафте на светско тржиште. Прошле године су сирова нафта и нафтни деривати чинили 37 одсто укупног руског робног извоза, према подацима руске Савезне царинске службе.

Портпарол америчког министарства финансија процењује да би 10 до 20 одсто руског извоза, то јест 1 до 2 милиона барела дневно, могло да падне испод горње границе цене нафте, подсећају „Ведемости” на вест Ројтерса од 21. октобра. У септембру ове године извоз нафте из Русије износио је 7 милиона барела дневно, а до краја новембра руске испоруке нафте у Европу, искључујући Турску, пале су на 460.000 барела дневно. Од ове количине, након ступања на снагу „плафон цене” (5. децембра) нова продајна тржишта мораће се пронаћи за 335.000 барела дневно, процениле су „Ведомости”.

Михаил Васиљев, главни аналитичар „Совкомбанке” каже да је највероватнија друга опција са забраном било каквих испорука по уговорима, где је „плафон” један од услова. И потрошачи и произвођачи нафте заинтересовани су за успостављање таквих ланаца снабдевања како би се очувала руска нафта и спречио скок цена нафте у условима зимске грејне сезоне и високе глобалне инфлације, приметио је експерт.

Спровођење наведеног сценарија практично неће утицати на цене нафте на средњи рок, јер ће равнотежа понуде и тражње остати, очекује Васиљев. Краткорочно, док се не успоставе нови ланци снабдевања руском нафтом, извесно повећање цена је вероватно због могуће локалне несташице на тржишту, признаје аналитичар. Али могуће је да се то избегне, јер су се стране унапред спремале за „плафон цена”, закључио је стручњак.

Лист цитира и вишег аналитичара Алфабанке Никиту Блохина, који верује да се друга опција чини најреалистичнијом. Блохин напомиње да су ту опцију већ најавили Новак и Песков. Аналитичар подсећа да су говорили да ће Русија бити задовољна само тржишним ценама, односно нивоима на којима се сада продаје руска нафта. Према његовом мишљењу, можемо говорити и о председничком декрету или директиви која ће бити издата компанијама.

Потпуна забрана снабдевања земаља које су се придружиле „плафону”, према Блохину, не прети Русији, пошто се историјски значајне количине руске нафте продају путем трговачких операција. „Новак је рекао да ће Русија остати флексибилна, јер би испоруке трећим земљама преко посредника највероватније биле могуће ако би Русија била задовољна ценом”, напомиње Блохин. Трећу опцију, према Блохину, тешко је применити, јер је тешко формализовати приступе тржишној цени, посебно у условима промене тржишних услова.