Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како до социјалне пензије за оне који немају друга примања

Фискални савет ради анализе како проширити систем социјалне помоћи тако да буде буџетски прихватљив, каже Никола Алтипармаков, члан ФС
(EPA-EFE/Neil Hall)

Негодовање већине пензионера који морају да раде до 65. године живота како не би плаћали пенале за превремено пензионисање, али и оних који због пропасти фирме нису имали где да наставе да раде па су у пензију морали пре 65. рођендана и сада доживотно плаћају казну, тј. умањује им се пензија, у Фискалном савету већ дуго сматрају оправданим.

– То је нешто што је правично и у Србији је добре резултате дао систем својеврсног трајног кажњавања оних који одлазе у превремену пензију. Сада можемо размишљати о додатним стимулацијама за останак у радном односу и после испуњења услова за пензију. Могуће је у наредном периоду разматрати бонусе у том правцу – изјавио је Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета у САНУ на обележавању 100 годишњице примене Бизмарковог пензионог модела на просторима бивше Југославије. Он је говорећи о померању граница за одлазак у пензију оценио да је Србија 2014. године направила велики корак. Тако да о томе сад не морамо да размишљамо до краја ове деценије, рекао је он.

– Новина би могло да буде када је реч о социјалним пензијама. Тиче се категорије најстаријих који немају услов за пензију, а немају ни друге приходе, због чега Фискални савет ради анализе како проширити систем социјалне помоћи у том правцу. Оцењује да би то било буџетски прихватљиво. Расход би био од једне до две милијарде динара, што би требало да буде предмет разматрање у наредном периоду – истакао је Алтипармаков.

Када је реч о предложеним изменама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, Алтипармаков је објаснио да нова формула предвиђа индексацију пензија 100 одсто са зарадама када су расходи за пензије мањи од 10 одсто БДП-а, што јесте корак у добром смеру како би се на систематски начин сачувала тешко извојевана финансијска стабилизација пензијског система из претходне деценије. Расходи за пензије у Србији су испод 10 одсто БДП-а и то се може сматрати економски одрживим и прихватљивим, истакао је Алтипармаков.

Како је подсетио, дотације су смањење на најповољнији ниво у последњих неколико деценија, мање су од један одсто БДП-а и то је нешто што је прихватљиво. Као пример када се ради о дотацијама, навео је да су оне у Немачкој 30 одсто расхода.

Проф. др Гордана Матковић из Центра за социјалну политику оценила је да однос броја запослених и броја пензионера у Србији није добар, али је битно да се унапређује и да све више људи ради и да раде што дуже. Матковићева је истакла да готово све земље у региону имају минималне социјалне пензије, а неке су то решиле посебним категоријама социјалне помоћи. Када је реч о социјалним пензијама жене су те које нису уплаћивале допринос или бар не довољно дуго да стекну услов да се пензионишу. Податак показује да више од 80 одсто жена чине у укупној популацији старијих од 65 година односно 70 година које нису кориснице пенија.

– Ми бисмо требали да дамо посебно повољне услове за старе, којима би онда омогућили да већи број њих може да оствари право на таква примања. Добра вест је да људи живе у просеку дуже и обављају послове које могу да издрже да раде и после старосне границе за пензију. Важно је из суштинских разлога да размишљамо о даљем померању старосне границе за одлазак у пензију, а многе земље су то зацртале – рекла је она.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ка социјалној држави?
Не треба од једнозначног питања правити двозначно. Јер, у истом су кошу сви грађани који примају минималац или незатно више од минималца, грађани који примају минималне и ниске пензије, као и грађани са умањеним или никаквим пензијама - сви су они социјала, неко мање, а неко више. С друге стране, имамо супротно, грађане који не знају шта ће с парама ("паруштинама"), па купују пошто-зашто све што је најскупље, не би ли тако "зарађени" новац потрошили, односно сачували од инфлације.
Земунац
Предлажем да се назив ''социјална пензија'' промени или у ''социјална примања'' или било како друго, јер сам назив ''пензија'' се везује са ПИО фондом, са којим оваква давања не би имала никакве везе. Остављајући овај термин то би значило да би у догледно време било још више збрке око тога зашто неки имају велику, а неки малу пензију. И сада има иницијатива да се пензије изједначе, а замислите како би тек касније било.
Maда
Систем који размишља о “кажњавању” је и нехуман и лош. Не само да сви стари треба да имају пензију довољну за живот него и сви људи у активном радном добу треба да имају загарантована минимална примања. Само тако може се створити не само праведније већ и богатије друштво јер би послодавци били приморани да привуку раднике примањима већим од минималних и тако мотивисани радници би били продуктивнији. ПС Самом уштедом на администрацији би се нашао добар део средстава.за то.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.