Како до социјалне пензије за оне који немају друга примања

Негодовање већине пензионера који морају да раде до 65. године живота како не би плаћали пенале за превремено пензионисање, али и оних који због пропасти фирме нису имали где да наставе да раде па су у пензију морали пре 65. рођендана и сада доживотно плаћају казну, тј. умањује им се пензија, у Фискалном савету већ дуго сматрају оправданим.

– То је нешто што је правично и у Србији је добре резултате дао систем својеврсног трајног кажњавања оних који одлазе у превремену пензију. Сада можемо размишљати о додатним стимулацијама за останак у радном односу и после испуњења услова за пензију. Могуће је у наредном периоду разматрати бонусе у том правцу – изјавио је Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета у САНУ на обележавању 100 годишњице примене Бизмарковог пензионог модела на просторима бивше Југославије. Он је говорећи о померању граница за одлазак у пензију оценио да је Србија 2014. године направила велики корак. Тако да о томе сад не морамо да размишљамо до краја ове деценије, рекао је он.

– Новина би могло да буде када је реч о социјалним пензијама. Тиче се категорије најстаријих који немају услов за пензију, а немају ни друге приходе, због чега Фискални савет ради анализе како проширити систем социјалне помоћи у том правцу. Оцењује да би то било буџетски прихватљиво. Расход би био од једне до две милијарде динара, што би требало да буде предмет разматрање у наредном периоду – истакао је Алтипармаков.

Када је реч о предложеним изменама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, Алтипармаков је објаснио да нова формула предвиђа индексацију пензија 100 одсто са зарадама када су расходи за пензије мањи од 10 одсто БДП-а, што јесте корак у добром смеру како би се на систематски начин сачувала тешко извојевана финансијска стабилизација пензијског система из претходне деценије. Расходи за пензије у Србији су испод 10 одсто БДП-а и то се може сматрати економски одрживим и прихватљивим, истакао је Алтипармаков.

Како је подсетио, дотације су смањење на најповољнији ниво у последњих неколико деценија, мање су од један одсто БДП-а и то је нешто што је прихватљиво. Као пример када се ради о дотацијама, навео је да су оне у Немачкој 30 одсто расхода.

Проф. др Гордана Матковић из Центра за социјалну политику оценила је да однос броја запослених и броја пензионера у Србији није добар, али је битно да се унапређује и да све више људи ради и да раде што дуже. Матковићева је истакла да готово све земље у региону имају минималне социјалне пензије, а неке су то решиле посебним категоријама социјалне помоћи. Када је реч о социјалним пензијама жене су те које нису уплаћивале допринос или бар не довољно дуго да стекну услов да се пензионишу. Податак показује да више од 80 одсто жена чине у укупној популацији старијих од 65 година односно 70 година које нису кориснице пенија.

– Ми бисмо требали да дамо посебно повољне услове за старе, којима би онда омогућили да већи број њих може да оствари право на таква примања. Добра вест је да људи живе у просеку дуже и обављају послове које могу да издрже да раде и после старосне границе за пензију. Важно је из суштинских разлога да размишљамо о даљем померању старосне границе за одлазак у пензију, а многе земље су то зацртале – рекла је она.