Борба за чистији ваздух у Ужицу

Ужице. – Магле се ових дана спуштају на град крај Ђетиње. Уз њих овде, као и минулих грејних сезона, људи тешко дишу. У уздигнутим предграђима, где већину кућа греју на угаљ или дрва, мирис дима увлачи се у ноздрве.

А градска власт предузима низ мера да смањи загађеност ваздуха. Дају се, у укупном износу, милионске субвенције да грађани пређу на чистије енергенте и обновљиве изворе енергије, набаве ложне уређаје и столарију, изолују куће... Решавање проблема аерозагађености, понављају градски челници, приоритет је у овој густо насељеној котлини окруженој брдима.

Помака има. Све велике котларнице које греју станове и фирме у ширем центру града сада раде на гас, а из оџака у предграђима мање је оног црног густог дима. Стотине домаћинстава пребациле су своје приватне котлове са чврстог горива на пелет или гас. Али мере нису још очистиле ужички зимски ваздух. Права борба с аерозагађењем предстоји. Недавно је објављено да Нацрт акционог плана за ублажавање климатских промена у Ужицу предвиђа да ће загађење ваздуха у наредних 10 година бити безмало упола смањено.

Такве замисли посебно отежавају још увек бројна индивидуална ложишта на дрва и угаљ. Било их је овде до пре неку годину око 16.000, а та цифра се уз све мере споро смањује, по коју стотину годишње. Реч је о кућама у предграђима давно прављеним, где живе људи слабијег имовног стања. Једва се боре са све већим животним издацима, а где да нађу три-четири хиљаде евра како би се савременије грејали. Остарели су и дрветом ложе котлове и шпорете, док им млађи срећу траже по већим градовима. А Ужице, рекла је статистика, предњачи у Србији по броју одсељених.

Можда би ублажавање ових социјалних недаћа допринело и смањењу загађености ваздуха, али се власт мало бави туђом немаштином. У свом покушају да докуче што хиљаде Ужичана истрајава на грејању дрветом и угљем кад ти енергенти више нису јефтини (а треба ложити и чистити), активисти Регионална асоцијација власника приватних шума „Оморика” летос су спровели истраживање. Ушли су у 447 домаћинстава, питали о огреву. Настала је студија са закључком да се свега 30 одсто ужичких домаћинстава греје енергетски ефикасно, те да још треба пуно радити с грађанима који користе огревно дрво и чији ложни уређаји нису на завидном нивоу.

Борбу против аерозагађења отежава и све гушћи саобраћај градским улицама. Не мисли савремени Ера на енергетску ефикасност куће, али некако нађе паре да га други виде у увезеном ауту. Намножило се овде толико возила (старијег годишта) да су учестали периоди застоја дуж главне и околних улица. Жале се искусни возачи: ни где оставити ауто у центру, јер су паркиралишта закрчена, ни нормално возити од оних који улећу, грде, стају где им воља... Многи по навици стартују кола тамо где се може и пешке. Невелико Ужице тесно је за толики број аутомобила. Да ли, због тога, поново идемо ка оном систему „пар-непар”?

Дими, притом, из сваког ауспуха. Што је застоја више, ваздух је загађенији. Нарочито је незгодан саобраћај теретњака кроз центар према Бајиној Башти. Градња ужичке обилазнице (која те теретњаке треба да измести из града), пролетос уговором најављена, још се није захуктала. Нико не говори зашто.