Уторак, 07.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Суфицит у размени услуга са светом већи за 30 одсто

Према подацима НБС, у првих девет месеци смо извезли услуге у вредности од 7,7 милијарди евра, а увезли у износу око 6,5 милијарди евра
Народна банка Србије (Фото Н. Марјановић)

Србија има суфицит у размени услуга са иностранством и за 30 одсто je већи него прошле године. Приходи од услуга надмашили су расходе у размени са иностранством за 1,3 милијарде евра, за првих девет месеци ове године, показују подаци Народне банке Србије.

Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, каже да ће судећи према спољнотрговинској размени услуга за период од јануара до септембра ове године бити забележен рекордни резултат, што је наставак раста овог сектора из претходног периода.

– У посматраном периоду смо, према подацима НБС, извезли услуга у вредности од 7,7 милијарди евра, а увезли око 6,5 милијарди евра. Извоз и увоз су расли на готово уједначеној стопи од око 40 одсто у односу на исти период прошле године. Међутим, имајући у виду већу базу код извоза, суфицит у размени услуга је порастао за 30 одсто – објашњава Станић.

Убедљив суфицит је настављен у размени компјутерских услуга, који је износио близу 1,4 милијарде евра. Такође, одличан резултат је остварен и у делу услуга професионалног и менаџерског саветовања. Најзначајније тржиште за наше услуге су САД, Немачка, Велика Британија, Швајцарска, Русија и Уједињени Арапски Емирати. Са свим овим земљама остварујемо убедљив суфицит у размени. Као извозно тржиште за наше услуге значајни су Босна и Херцеговина, Холандија и Белгија.

 Са друге стране, наша земља је у размени транспортних услуга остварила значајан дефицит од око 630 милијарди евра и врло благ дефицит у размени туристичких услуга. Мањак у размени услуга имамо пре свега са туристичким земљама, Грчком, Турском, Египтом. Осим њих, ту је и Кина.

– Битно је истаћи да се у Србији наставља убрзани раст промета у оквиру делатности информационих технологија и да би се тај тренд наставио, потребно је учврстити базу информатичара и компанија које послују у земљи – каже Станић.

На питање да ли ће отварање развојних центара, америчког НЦР-а, „Мајкрософта” и „Ривијана”, као и руског „Луксофта” и „Јандекса”, додатно допринети расту извоза услуга наш саговорник каже да они свакако дају допринос унапређењу конкурентности домаћих фирми на међународном тржишту. Оно што је битно, није кључно само обезбедити раст ИТ сектора у Србији већ и његов развој, те у том смислу отварање истраживачких и развојних центара великих компанија се посматра као велика прилика у том правцу.

Највише услуга извозимо у САД

Од укупног извоза услуга скоро 80 одсто је извоз у Европу, али око 47 одсто у Европску унију. Са 808 милиона евра најзначајније тржиште за наше услуге је Немачка. Следеће по величини извозно тржиште за услуге из Србије у периоду од јануара до септембра представљала је Велика Британија са 631 милионом евра и Швајцарска са 506 милиона евра.

Поред тога у БиХ је извезено 360 милиона евра услуга, а у Русију 314 милиона евра.

 Ван Европе најзначајнији играч је САД, где смо извезли 896,5 милиона евра вредне услуге. Међу малобројне земље са којим имамо мањак у размени услуга су Кина у коју смо извезли услуге у износу од 103 милиона евра, а увезли 280 милиона евра вредне услуге и Турска којој смо продали услуге у износу од 182 милиона евра, а увезли за 460 милиона евра.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.