Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Изложба „Стазе, споне, спознаје” о Јелени Ј. Димитријевић, Исидори Секулић и Десанки Максимовић

У Народној библиотеци Србије  отворена је изложба „Стазе, споне, спознаје” посвећена Јелени Ј. Димитријевић, Исидори Секулић и Десанки Максимовић.

Поставка у оквиру пројекта „Руте књижевница” настала је на иницијативу Форума словенских култура. Пројекат је од 2022. године постао једна од 48 рута Савета Европе и једна од десетак које пролазе кроз Србију. Наша изложба подсећа на три значајне књижевнице из Србије преко стаза којима су, стварно и метафорички, прошле, спона које су стварале и спознаја које нам својим делом дарују. 

Овај пут повезује седам словенских земаља и четрнаест књижевница: поред ауторки из Србије, Јеленe Ј. Димитријевић, Исидорe Секулић и Десанке Максимовић, ту су Јелисавета Багријана из Бугарске, Марија Конопњицка из Пољске, Зинаида Хипијус, Ана Ахматова и Марина Цветајева из Русије, Зофка Кведер, Лили Нови и Љупка Шорли из Словеније, Ивана Брлић-Мажуранић и Марија Јурић Загорка из Хрватске и Дивна Вековић из Црне Горе. Циљ „Руте књижевница” јесте да се са овим ауторкама упозна што је могуће шири аудиторијум, да открије њихове међусобне везе, стварне и уметничке споне, да им ода признање посећујући места важна за њихово стваралаштво, а пре свега, читајући њихова дела.

У делу руте из Србије важну улогу имају Народна библиотека Србије, као институција која чува наслеђе и дела ових књижевница, као и Задужбина „Десанка Максимовић”, смештена у самој НБС. Изложба је припремљена у сарадњи са пројектом Књиженство са Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Изложба „Стазе, споне, спознаје” представља рукописну заоставштину, кореспонденцију као и прва штампана издања оних дела наших ауторки која нам откривају њихове путеве, животна и уметничка стремљења, а која се налазе у фондовима Народне библиотеке Србије.

Самостално путовање као начин живота и сазнавања тек се од модерног доба, с краја 19. и почетком прошлог века, везује и за жене. Традиционално, жене су биле затворене у кругове које им је друштво одредило и одатле су тешко излазиле. Први услов за њихово ослобађање и ступање на књижевну сцену било је образовање – писменост им је омогућила не само да запишу оно што певају, већ и да читају, да припадају свету читалаца, што је Вирџинија Вулф описала као врхунску привилегију. Све три наше ауторке биле су полиглоте које су градиле језичке споне а покретао их је номадизам, енергија о којој Исидора Секулић пише: „Човек је номад по срцу свом, по мисли својој, по идеалима својим. Он је номад по вољи божјој која га је ставила међу огромна пространства неба и земље. Давнашња и данашња страст, да се лети, путује без путања и станица и граница, то је пробој номадства човечје природе. Воља божја: то су стазе и реке, и путовања и сретања и низови живота и другова: а не државе и границе, коље и бајонети, паланке-тамнице у којима слободног човека као миша дави господар, сусед, обичај, критика”, наведено је у каталогу изложбе.

Хронолошки, прва од ауторки из Србије о којим је овде реч јесте Јелена Ј. Димитријевић (1862–1945). Рођена убрзо пошто је Србија освојила слободу, а преминула на самом крају Другог светског рата, Јелена Ј. Димитријевић обишла је четири континента: Европу, Азију, Америку и Африку. Њен први путопис је о граду у ком је живела од своје 19. до 36. године – то су „Писма из Ниша о харемима”, која описују сегмент невидљив за многе становнике. Улазак у нишке хареме одвео ју је касније до Солуна, Каира, Индије, Јапана… На овој изложби представљена су дела Јелене Ј. Димитријевић настала на путу по Америци (1919–1920), путу око света (1926–1927) и песме настале почетком тридесетих година у Француској. Америчко искуство је описано у путопису објављеном 1934. Нови свет или годину дана у Америци, у причама из Српског књижевног гласника, песмама из рукописа „На Океану и преко Океана” , „К Сунцу за Сунце” и „Из Новог света”, који се чувају у Народној библиотеци. Пут око света исприповедан је кроз путопис „Седам мора и три океана”, чије се обе књиге чувају у рукопису у Народној библиотеци. Представљена су и прва издања путописа – прва књига објављена је 1940, а друга осам деценија касније, 2020. године – а уз њих је изложена и песма из пратећег рукописа.

Збирка песама насталих у Француској на француском објављена је као целина и у преводу на српски језик такође 2020. године, под насловом Au Solei couchant / У сутон (из рукописа 544), а изложено је и прво издање поеме „Une vision” из 1936. године.

Најзад, ту су и бележнице с појединих путовања и пасош Јелене Ј. Димитријевић из 1931. године.

Исидора Секулић је такође била велика путница. Она је видела Европу и део Африке. Занимљиво је да у једном писму Миодрагу Ибровцу из 1930. године Исидора пише: „Нисам отишла у Индију, и то је штета. Видела би тамо свој стари завичај.”. Слично је о Индији говорила и Јелена Ј. Димитријевић, која је ову земљу називала „мајком”.

На изложби се, у делу посвећеном Исидори Секулић (1877–1958), налазе рукопис књиге „Сапутници”, прво издање ове збирке из 1913, као и три записа из ње које је првобитно објавила у Српском књижевном гласнику. Сам наслов „Сапутници” нам јасно указује на метафоричан доживљај живота као путовања, наведено је у најави изложбе.

Из Исидориних дела и писама издваја се њена љубав према Скандинавији, нарочито Норвешкој. У кореспонденцији са Светиславом Б. Цвијановићем и Светиславом Петровићем, која се чува у Народној библиотеци и која је изложена за ову прилику, види се одушевљење културом и природом овог дела Европе. У „Писмима из Норвешке” фасцинација лепотом, величанственошћу и тишином предела основна је нит. Слобода, неспутаност и мир, узвишеност призора – то су номадске норвешке стазе Исидоре Секулић. На изложби је овај путопис представљен првим издањем, из 1914. године.

Из писама Светиславу Б. Цвијановићу и Светиславу Петровићу види се да је Исидора Секулић велики део енергије посвећивала преводима као спонама које граде светску књижевну заједницу. У постмодерном тумачењу појма номадизам, иначе, полиглосија и превођење његове су суштинске одлике, а наше ауторке су их оличавале сваким аспектом свог рада.

Десанка Максимовић (1898–1993), као и њене претходнице и, делом, савременице, била је светска путница. Обишла је бројне земље (САД, Канаду, Кину, Аустралију, Летонију, Норвешку, Велику Британију, Швајцарску, Француску, Италију, Пољску, Словачку, СССР, Мађарску, Бугарску, Грчку). Иако је пропутовала свет, путописи чине мањи део њеног стваралаштва. На овој изложби представљена је путописом из Аустралије из бележнице која је нађена у заоставштини и први пут се излаже. Заступљени су и оригинални рукописи њених песама, писма и преводи. Из богате заоставштине издвојени су још необјављени материјали који говоре о везама са словенским књижевницама. Реч је о преписци коју је од 1957. године до пред крај живота водила са Идом Радвољином и Олгом Кутасовом. Оне су биле преводиоци и приређивачи превода Десанкине поезије, а временом су постале и њене пријатељице. Поред тога што су јој помагале у избору поезије за превођење песника из Совјетског Савеза, делиле су с њом и преводилачке проблеме и приче из приватног живота, истакли су организатори изложбе.

Десанка Максимовић је преводила самостално са бугарског, македонског, словеначког, руског, украјинског, белоруског; у коауторству је преводила са бројних других словенских језика, као и са норвешког и француског. Сама је била превођена на словенске језике и на изложби се може видети писмо у ком исказује радост због тога што Ана Ахматова преводи њене песме.

Из богате грађе која показује „номадизам” Десанке Максимовић издвојено је и неколико личних докумената: лична карта и пасоши из Краљевине Југославије, Федеративне Народне Републике Југославије и СФРЈ, као и Дозвола за рад у читаоници Народне библиотеке Србије.

Када је реч о међусобним везама ових књижевница, знамо да је Исидора Секулић писала о Јелени Ј. Димитријевић и о Десанки Максимовић, као и да је Десанка осећала дубоко поштовање према обема. Да ли би оне желеле да се нађу заједно, под овим или неким другим насловом, посебно је питање. Као личности, све три су биле јаке, радознале и храбре, различитог књижевног сензибилитета и односа према припадности и приватности, међусобно, али и у разним фазама својих прилично дугих живота. Исидора је, пишући о Јеленином путопису, нагласила управо оно што је била разлика међу њима: „Гђу Димитријевић јаче привлаче људи и људско, него нема природа и проблеми између неба и земље.”

Када је о Десанки реч, рано је уочила њен песнички таленат, а у једном касном интервјуу упоредила ју је са добитницом Нобелове награде реторским питањем: „По чему су песме Габријеле Мистрал боље од песама Десанке Максимовић?”.

Најмлађа међу њима, Десанка Максимовић, о обема је говорила с поштовањем. О Јелени Ј. Димитријевић записала је да је: „ жена немирна, радознала духа, која је обишла Европу, Америку и извршила пут око света. Њу су занимали обичаји и нарави људи па је брзо са песама прешла на путопис, приповетку и роман. Напредна, она је међу првима била присталица ослобођења жене. Писала је зато пуно о животу харемских жена, а њен узбудљиви роман Нове (1912) говори о напредним Туркињама и њиховој борби. За време свог студентског доба имала сам прилике да Јелену Димитријевић видим и с њом разговарам: имала је изглед и држање странкиње, говорила дубоким, мало промуклим алтом, и готово слепа није се одвајала од свог штапа.”

Исидори Секулић посветила је више песама.

Изложба у Народној библиотеци Србије траје до 17. марта 2023.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.