Руски угаљ надјачао бриселске санкције

Енергетске санкције Русији винуле су ЕУ ове године у врх светских увозника угља, упркос ранијим зарицањима Брисела да ће се што пре отарасити тог фосилног мегазагађивача, посебно оног пореклом из Сибира. „Европска унија увезла је у првих 11 месеци ове године више угља (из Латинске Америке, САД, Африке и Аустралије) него било који други регион света. Притом је увоз термалног угља у ЕУ скочио за 36 одсто у односу на исти период лане, на око 83 милиона тона”, објавила је јуче глобална аналитичка агенција „Кплер”.

До прошле године ЕУ је из Русије набавила између 35 и 40 милиона термалног угља. У то време цена метричке тоне тог фосилног горива кретала се око 130 америчких долара. Ових дана, иста тона аустралијског угља продаје се на берзама за око 426 долара.

С овим рачуницама, на Волстриту су јуче закључили да су бриселске санкције изгледа деловале као кључни катализатор за пораст глобалне трговине руским угљем.

„Руски прекоморски извоз угља готово се вратио историјском рекорду од пре пет година, након што је ЕУ олабавила рестрикције које се односе на транспорт тог енергента, чиме је преусмеравање те трговине према Азији постало лашке”, процена је агенције „Блумберг”.

Брисел баш и није планирао да олакша глобалну трговину руским угљем. Наиме, ЕУ је 10. августа донела одлуку да себи забрани употребу руског угља и истовремено стопира глобални прекоморски транспорт тог сибирског енергента. Након утицајних сигнала са стране, ЕУ је у септембру ревидирала сопствену одлуку, па је Брисел ипак дозволио европским компанијама да, зарад „очувања глобалних ланаца снабдевања храном и енергијом”, превозе другима то сибирско фосилно гориво.

Тако се догодило да је Русија, традиционално један од три водећа светска извозника угља, само у октобру извезла око 16,6 милиона тона тог енергента, готово исто колико у јуну, односно истог месеца рекордне 2017. године. И то с једном битном новином: главне муштерије за руски угаљ сада су негде другде, а не западно од Урала, нарочито у Турској и Кини, наводе подаци које је саопштио „Кплер”.

Истовремено, у грозничавој бици ЕУ за енергетску независност од Русије, Немачка се сада толико енергетски ослања на угаљ да избацује у атмосферу више угљен-диоксида него енергетски произвођачи Индије и Кине, јављају азијски медији. Наиме, након што је званични Берлин ових дана оштро критиковао најаву Њу Делхија да ће наставити да купује руску и сваку другу нафту коју сматра неопходном, индијски медији упозорили су јуче на „лицемерје” Немачке и ЕУ поводом текуће „ренесансе угља” на Старом континенту.

„Крајем новембра интензитет емисије угљеника у немачкој производњи електричне енергије достигао је чак 765 грама по киловат-часу, и то због веће инфузије угља у тај процес. Пре само месец дана, интензитет емисије угљен-диоксида у процесу производње електричне енергије у Немачкој износио је 477 грама.

Подаци Међународне агенције за енергију који се односе на Индију показују да је годишњи интензитет енергије угљеника у 2021. у Кини износио 541 грам, у Индији 626, а у Јужној Африци 665 грама. Исти годишњи податак за Немачку у 2021. износио је 352 грама, објавио је јуче двонедељни магазин „Downtoearth” из Њу Делхија.

Немачке мере, макар и као привремена реакција на изненадно снижавање снабдевања гасом из Русије, озбиљно доводе у питање њене и климатске акредитиве Европске уније, поручују из Њу Делхија.