Уторак, 31.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ проф. др Бранислав Ђорђевић, директор Института за међународну политику и привреду

Живимо у најопаснијем времену од краја Другог светског рата

(Фото Небојша Марјановић)

 „Сведоци смо нових растакања и нових спајања која мењају светски поредак. Са једне стране, долази до рушења система енергетске безбедности који је допринео расту и благостању најзначајнијих европских економија. С друге стране, украјински сукоб је, барем у досадашњој фази, довео до трансатлантске кохезије између САД  и чланица ЕУ, која је била оспорена ранијих година. То значи јачи НАТО, али и снажнија америчка доминација на простору чланица Европске уније”, каже у интервјуу за „Политику” проф. др Бранислав Ђорђевић, директор Института за међународну политику и привреду. Ђорђевић указује да се светски поредак данас мења услед украјинске кризе.

„Сукоб и санкције окренуле су Руску Федерацију ка тражењу нових партнерстава и нових тржишта. Значајно је повећана трговинска размена са Кином, ојачана су партнерства са афричким државама, оснажени су БРИКС и Шангајска организација за сарадњу. Међународне организације су ослабљене. Запад није успео да убеди остатак света да уведе санкције Руској Федерацији, док Руска Федерација није успела да убеди остатак света у међународноправну исправност своје војне операције.  Бројни актери данас воде дипломатски рат и за утицај у Африци, Југоисточној Азији, Јужној Америци... Будите сигурни да ће све то потрајати”, наглашава Ђорђевић.

Којим путем данас Пекинг излази на међународну сцену након 20. Конгреса Комунистичке партије Кине и самита Г20?

Као и други, и Кина је погођена последицама украјинске кризе и пандемије ковида 19, али су притисци на њу расли и пре ових криза кроз увођење западних рестриктивних мера, тарифни рат, притиске САД поводом питања Тајвана, укључујући и стварање коалиција попут АУКУС-а (Аустралија, Уједињено Краљевство, САД) или КВАД-а (Аустралија, Индија, Јапан, САД) које имају за циљ обуздавање раста кинеске поморске економске и војне моћи. Управо зато Кина и излази са новим иницијативама. Кина пропагира недељиву безбедност на Пацифику, али и на глобалном нивоу. Сматра да лекција из украјинског сукоба мора да буде научена, а то је да процеси проширења и алијансе не би требало да буду грађени на небезбедности других. Она жели да избегне сличну ситуацију у Пацифику и управо зато је у априлу ове године кинески председник Си Ђинпинг изнео предлог о Глобалној безбедносној иницијативи, која се управо залаже за недељиву безбедност.

Какве последице на међународну политику очекујете од резултата недавних избора за Конгрес САД, као и предстојећих у 2024. години?

Резултати избора за Конгрес САД неће можда донети већи ефекат на спољну политику САД, али ће свакако закомпликовати њено спровођење. Може се очекивати да републиканска већина у Представничком дому, у зависности од ситуације на терену у Украјини, али и од стања америчке економије, постави непријатне упите, па и ограничења, иако се у целини подршка Вашингтона Кијеву не доводи у питање.

САД ће наставити конфронтацију са Русијом и притисцима на Кину упркос недавним помирљивим тоновима на састанку Џозефа Бајдена и Си Ђинпинга на Балију. Бајденов предах због одржавања контроле демократа над Сенатом биће кратког даха јер су избори 2024. године одмах иза угла, са врло мотивисаним републиканцима Доналдом Трампом и Роном Десантисом. Могућност повратка Трампа у Белу кућу изазива турбуленције у западном свету, наду једних и стрепњу других на више светских неуралгичних тачака – од Балкана до Блиског истока.

Како идеја несврстаности данас истрајава у новим геополитичким околностима?

Идеја о оснивању Покрета несврстаних је потекла из нашег Института за међународну политику и привреду, а прошле године, како Република Србија, тако и институт, обележили смо 60 година од инаугуралне Београдске конференције. Стога нас питање несврстаности још више везује и обавезује. Уколико погледамо резултате гласања у међународним организацијама као и увођења рестриктивних мера против Руске Федерације, видимо да су несврстане земље задржале значајну дозу своје аутономије у одлучивању и да нису спремне да је се одрекну. Сматрам да несврстаност има велику перспективу на глобалном нивоу као корективан и умирујући фактор. Истовремено мислим и да би Србија јачањем своје улоге и статуса у Покрету несврстаних била на добитку и на економском плану и поводом питања дипломатске борбе за очување  територијалног интегритета.

Да ли би тренутна, значајна превирања у ЕУ, могла да се одразе на процес проширења уније?

Од великог проширења 2004. године, Европска унија пролази кроз економску, финансијску, мигрантску, пандемијску и, напослетку, ратну кризу. ЕУ не успева ни да санира последице претходних, а нове се нагомилавају. Бојим се да смо тек на почетку европске идентитетске, економске и енергетске кризе. С обзиром на то да ентузијазма за проширење уније није било ни пре актуелних акутних криза, не очекујем да ће се ситуација поправити у догледном периоду, напротив. Посебна прича је Макронова „Европска политичка заједница”, својеврсна бесконачна чекаоница за пријем у ЕУ.

Да ли постоји асиметрија у позивању на међународно право, када је реч о случају „Украјина” и поштовању територијалног интегритета Републике Србије?

Без дилеме, светски поредак мора да буде заснован на Повељи УН, а не на произвољним интерпретацијама „поретка заснованог на правилима”, без обзира на то ко та правила покушао да наметне. То искључује дупле стандарде у погледу питања основа међународног права, попут поштовања суверенитета и територијалног интегритета чланица УН.

Република Србија је, нажалост, била жртва тих дуплих стандарда. Од НАТО агресије 1999. године без одобрења Савета безбедности УН до једностраног проглашења независности „Косова” од стране албанских сепаратиста 2008. године. Једнострана сецесија је подржана и призната од истих оних држава које се данас налазе на челу одбране територијалног интегритета Украјине. Поштовање територијалног интегритета и суверенитета мора бити универзално, а не предмет интерпретација од случаја до случаја.

А када смо већ код Космета, господин Курти може само да сања, заједно са западним менторима, о, како он каже, међусобном признању. Ко да призна Србију, земљу оснивача Уједињених нација, нека тамо такозвана република Косово?

Постоји ли данас простор за мултилатерализам?

Мултилатерализам је данас угрожен у свим сферама – од безбедносне, преко културне, па до трговинске.  Не може да постоји ефектан мултилатерализам на глобалном нивоу без учешћа свих најрелевантнијих међународних актера. Забринут сам за УН. Не умањујем значај мултилатерализма на регионалном нивоу или на нивоу „клубова најмоћнијих”, али они не могу бити замена за Уједињене нације.

Како би могао да изгледа свет средином 21. века?

Питате ме „шта би било када би било”. Очекујем многе нове, па и неочекиване изазове и кризе. Очекујем да водеће силе, у свету који ће тада бројати девет милијарди људи, од којих ће 75 одсто живети у градовима, пронађу мултилатерално решење за одрживост и коегзистенцију у – извесно је – тада већ учвршћеном мултиполарном поретку. Волео бих  да се затворе корице поглавља Трећег светског рата, за који дуго тврдим да је у току.

Савршена „противевропска” олуја

Институт за међународну политику и привреду данас обележава 75 година од свог настанка. Са те дугогодишње осматрачнице, колико је свет данас опасно место?

Куриозитет или не, институт и термин „хладни рат” настали су исте – 1947. године. У октобру је обележена 60. годишњица Кубанске кризе, која се сматра једним од најопаснијих тренутака у модерној светској историји. Садашња украјинска  криза јој је озбиљан конкурент за ово неславно место. Живимо у ери транзиције ка новом, мултиполарном поретку. Борба за што боље позиционирање у том процесу и поретку несумњиво изазива неизвесност и огромно неповерење. Живимо у најопаснијем времену од краја Другог светског рата. Уз напету геополитичку конкуренцију и рат имамо и инфлацију, пандемију, климатске промене, те прехрамбену, транспортну и енергетску кризу – што појачава борбу за ресурсе. Имамо, нажалост, савршену олују, неки би рекли „противевропску”.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vox ex populi
Dok ratuju nuklearne sile, ali ne jedna protiv druge direktno, nema straha.
nikola andric
Bez preterivanja nema interesovanja. Kao reklame na TV. Veca je opasnost od reklama(terorizam) nego nuklearnog rata. Von der Layen zaradjuje 400000 evra godsinje. Da je profesor medicinskog fakultete max. 150000. Koji bi politicar sa takvim prihodima zeleo rat?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.