Да ли ће се у Србији производити батерије за електричне аутомобиле

Копаоник – Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, отварајући конференцију „Look up” на Копаонику рекао је да се у централној и источној Европи дешава инвестициона револуција када је реч о батеријама и електричним аутомобилима јер азијске земље селе производњу на Стари континент. Неке азијске компаније су код нас желеле да отворе своје фабрике, али зато што нисмо део јединственог европског тржишта отишле су у Мађарску.

„Уздај се у себе и у своје кљусе, створите профит и инвестирајте, а оно што дође из ЕУ и кад дође то је слаткиш на колачу”, рекао је Дејан Илић, научник и иноватор, на панелу који је био посвећен електричним аутомобилима и батеријама на Копаонику.

Према његовим речима литијумске батерије су достигле свој врхунац развоја. То што данас имамо је најбоље што је човек до сада створио. Тренутно имамо само две од стотину фирми које су покушале да направе батерије за електричне аутомобиле „тесла” и БИД. Неочекивано највећи број продатих електромобила је у Кини. Постало је ствар престижа поседовати тај аутомобил који кошта око 100.000 долара. Према његовој оцени продаја електричних аутомобила у Европи ће порасти оног момента када цене аутомобила буду око 20.000 евра. Корејске фирме инвестирају свуда у свету у производњу батерија и једна корејска фирма у Смедеревској Паланци управо производи каблове за електричне аутомобиле.

Илић је такође рекао да америчка влада субвенционише производњу батерија, али и да Немачка субвенционише производњу и да је у тој земљи ове године продато око 750.000 електричних аутомобила.

– Има доста простора да правимо батерије са сопственим литијумом или још више пуњаче за батерије. Ако правите батерије за е-аутомобиле интересантан је литијум више од осталих метала. Литијум ће да буде још 20 или 30 година на тржишту. Литијум је и чист метал и стратешки материјал који се користи у скоро свим индустријама које се баве прерадом метала, и у ауто-индустрији. Нико у Србији не не сме да спомене литијум и јадарит, а подаци говоре да квалитет наше руде није много слабији где се налазе други извори тог материјала – рекао је он.

Професор са Машинског факултета, Александар Јововић,  је истакао да локална заједница има право да се бори против онога са чим се не слаже, али да то не значи да ће увек бити у праву.

– Нити је тамо земља најбољег квалитета, нити тамо има заштићених врста на територији самог пројекта. Геолошка студија је рекла ако желите да вам остане све овако никада нећете ништа градити, а ова студија је одрађена перфектно. Кључни документ који држава до дан-данас није спровела је шта се тиме губи, а шта добија и комплетну исплативост овог пројекта – рекао је Јововић.

Транспорт, нарочито друмски доприноси емисији гасова са ефектом стаклене баште, каже помоћник директора за наплату путарине Дарко Савић. Да би саобраћај постао одржив већ данас морамо да предузмемо мере које ће декарбонизовати транспорт. До 2030. године у ЕУ ће бити 30 милиона возила са нултом емисијом.

Савић је рекао да су „Путеви Србије” инсталирали неколико пуњача за електричне аутомобиле на наплатној станици „Наис” у Нишу, али да имају проблем са напајањем струјом.

Директор „Поште Србије” Зоран Ђорђевић рекао је да је литијум тренутно и у неком наредном периоду будућност производње батерија. У неком тренутку ће се наћи и алтернатива за литијум или ће се исцрпити резерве.

– Мислим да само разговор, дискусија и анализа о томе како и на који начин да се експлоатише литијум могу довести и до праве одлуке – рекао Ђорђевић.

Марија Алимпић из Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину” каже да са једне стране постоји потреба да се нешто предузме да се заштити природа, а да се са друге стране говори о литијуму и електричним аутомобилима.

„Говоримо о е-аутомобилима које грађани Србије неће моћи да приуште, а са друге стране о литијуму и његовој експлоатацији на простору који обухвата готово 294 квадратна километра, а то је првенствено пољопривредно земљиште”, оценила је Алимпићева.

Она је нагласила да је то пољопривредни крај и поновила да је пројекат ископавања литијума укинут, као и да рудника неће бити.

Професор Јововић је рекао да  је настало велико замешатељство. Основни проблем је недовољно познавање прописа, а држава се повлачи не желећи да утврди шта је најбоље за њу.