Стручњаци: Рано гашење термоелектрана на угаљ у региону може спасити животе, побољшати здравље
Постепено укидање енергије добијене из угља на Западном Балкану до 2030. уместо 2050. допринеће мањој стопи болести и превремних смрти те повећати продуктивност људи и економије, наводи се у данас објављеном извештају Алијансе за здравље и животну средину (Health and Environment Alliance - HEAL). Истакнуто је да Светска здравствена организација (СЗО) указује да се ниједан ниво загађења ваздуха не може сматрати „безбедним” и да удисање честица, чак и у ниским концентрацијама, може довести до физиолошких промена у телу које штете здрављу.
„Лош квалитет ваздуха повезан је и са хроничним и акутним респираторним обољењима, попут бронхитиса и погоршања астме, што значајно нарушава квалитет живота. Научници настављају да идентификују нове начине о томе како загађење ваздуха може штетити здрављу, као у примеру да је све више доказа који повезују загађење ваздуха са деменцијом”, наводи се у извештају ХЕАЛ-а преноси Бета.
Додаје се да су нови докази такође показали да честице загађеног ваздуха путују кроз плућа трудница и задржавају се у њиховим плацентама, штетећи бебама пре него што се роде.
Извештај „Лечење хроничног угља” како рано гашење термоелектрана на угаљ у региону Западног Балкана може спасити животе, побољшати здравље и ојачати економију” открива да би се постепеним укидањем енергије добијене из угља до 2030. године, у односу на поступно укидање угља до 2050. године, избегла 272.993 дана са симптомима астме код астматичне деце и 32.476 случајева бронхитиса код здраве деце.
Такође, избегло би се и 18 милиона дана са ограниченом активности и изгубљених радних дана, 2.657.043 слободна дана услед боловања, 6.000 хоспитализација, 11.768 превремених смрти услед загађења ПМ2,5, преко 1.200 превремених смрти услед других загађивача и 28 милијарди евра за здравствене трошкове.
ХЕАЛ, на основу анализе, препоручује да се што пре почне са постепеним смањењем производње енергије добијене из угља у региону Западног Балкана јер ће сваки дан, свака година повећати здравствени и економски терет узрокован загађењем.
Лидери Западног Балкана, како је оцењено, треба да дају приоритет јавном здрављу тако што ће затворити све постојеће електране на угаљ, по могућности до 2030. године, а државе „треба да избегавају лажна решења попут конверзије термоелектрана на угаљ у постројења на гас или биомасу”.
„Доносиоци одлука на Западном Балкану треба да користе расположива средства Европске уније за енергетски незагађујућа решења и промовишу здраву енергију, док у исто време треба иницирати шеме финансирања за људе који ће заиста подржати производњу енергије из обновљивих извора које ће учинити домаћинства самоодрживим”, наводи се у извештају.
„Више од 11.000 превремених смрти, као и 273.000 дана са симптомима астме и 2,6 милиона изгубљених радних дана показују зашто загађење ваздуха угљем захтева хитан здравствени одговор. Посвећеност заштити здравља мора да значи постепено укидање енергије добијене из угља у региону Западног Балкана до 2030. године”, рекла је виша саветница за здравље и енергетику ХЕАЛ-а Влатка Матковић.
Професорка на Медицинском факултету у Новом Саду и ванредни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва Марија Јевтић је казала да здравствени стручњаци позивају лидере Западног Балкана да спроведу јавно-здравствене мере које ће окончати постојећи терет у региону од загађења ваздуха тако што ће дати највећи приоритет постепеном укидању термоелектрана на угаљ које негативно утичу на здравље грађана.
Подели ову вест


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.