Благо српских стаклара

Поводом Међународне године стакла – 2022, коју су прогласиле Уједињене нације, под заједничким називом „На стакленом путу”, организоване су две изложбе у два београдска музеја. Стотинак експоната у Музеју науке и технике сведоче о технолошком развоју, процесу израде, индустријском наслеђу некада великих стаклара с ових простора, као допуњено издање раније поставке Зорана Левића, вишег кустоса – конзерватора.

У Музеју примењене уметности посетиоце очекује поставка од 130 експоната, „ломљиво” сведочанство о развоју дизајна и употреби стакла кроз предмете у свакодневном животу у процесу грађења грађанске културе и модернизације српског друштва. Ауторка ове поставке „На стакленом путу: Уметност стакла и репрезентација у Србији 1850–1950” је Биљана Црвенковић, виши кустос Музеја примењене уметности.

Пред публиком су и експонати из завичајних музеја Јагодине и Параћина, народних музеја Кикинде, Ниша, Зрењанина; стене из Збирке минерала и стена Рударско-геолошког факултета.

Међу најрепрезентативнијим предметима на изложби у Музеју науке и технике управо је праисторијско, односно природно стакло – опсидијан и вулканско стакло – пловућац.

Према речима Зорана Левића, од некадашњих 10 великих стаклара које су радиле у Србији, међу експонатима су производи и алати из седам:

– У музеју је представљена стакларска технологија и алати за израду из Српске фабрике стакла из Параћина, Стакларе „Аврамовац”, Фабрике стакла Нацка Јовановића у Јагодини, Индустрије стакла „Панчево”, „9. октобар” Прокупље, „Украс” Алибунар и „Кристал” Зајечар.

Данас ради само стаклара у Параћину, која је недавно променила власника.

– Изложбу ће пратити занимљиви програми: радионице израде мурано стакла, гостовање стручњака из Венеције, радионица витража – додаје аутор.

Идеја је да се обезбеди дувачки алат па да публика види уживо технику израде ручно дуваног стакла.

– Ручно и машинско дувано стакло с технолошке стране је доста слично, само што су ручно прављени предмети носили мајсторски печат дувача – појашњава Левић.

Иначе, све је мање радника који то знају да раде. За потребе изложбе мораће да доведу мајсторе из Мађарске. У овој земљи та техника се изучава на факултетима, па је планирано да постдипломци с наших уметничких факултета кроз стипендијске програме у мађарским установама науче ову технику. Такође, планирано је одржавање стручних радионица конзервације и рестаурације стакла, јер у нашој земљи постоји тек троје-четворо музејских стручњака –конзерватора за стакло.

Изложба у Музеју примењене уметности биће отворена до 15, а у Музеју науке и технике до 16. јануара 2023. године

А. Цветићанин

(Фото: Музеј науке и технике)

(Фото: Музеј примењене уметности)