Кеш кредити су управо поскупели

Кеш кредити су управо поскупели, јер је Народна банка (НБС) повећала референтну камату за 50 базних поена на укупно пет одсто.Ово је, иначе, девети пут у овој години да централна банка повећава своју базну камату у броби против инфлације. Последице су раст камата на готовинске зајмове, а сви они се одобравају у динарима.

Базна камата централне банке показује пословним банкама у ком смеру ће ићи камате, посебно белибор који је меродаван при уговарању и обрачуну ових зајмова. Другим речима кеш зајмови постају све скупљи и за старе и за нове кориснике. Они који су се већ задужили добиће увећану месечну рату, а они који то тек планирају морају да рачунају на скупље задужење.

Према подацима НБС нови готовински кредити одобравани су у октобру по стопи од 12 одсто што је три процентна понеа више него у октобру 2021. и октобру 2020, када су готовински кредити одобравани по стопи од девет одсто.

На још једно повећање референтнекамате НБС се одлучила, јер инфлација и даље расте. Тренутно износи 15 одсто колико показује податак за октобар, а за који дан званична статистика ће саопштити и податак за новембар. Сва је прилика да ће раст цена на мало бити настављен.

НБС је саопштила да наставља да пооштрава монетарне услове и утиче на ограничавање секундарних ефеката раста цена путем инфлационих очекивања и тиме доприноси да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља до краја периода пројекције. Извршни одбор је истакао да се економија Србије и даље суочава са знатним трошковним притисцима из међународног окружења, иако има сигнала њиховог попуштања.

„Наставак заоштравања монетарних услова неопходан је чак и у амбијенту преовлађујућег утицаја фактора на страни понуде на инфлацију, како би се одлучно утицало да она не буде постојанија у дужем периоду и како се не би додатно проширила. Одлучујући да постепено и одмерено пооштрава монетарне услове на домаћем тржишту, Извршни одбор је имао у виду да кретање инфлације у Србији, која је у октобру износила 15 одсто међугодишње, и даље у највећој мери одређују глобални трошковни притисци. Укупна инфлација остаће повишена до краја ове и почетком наредне године, али ће се након тога наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини 2023. и повратак у границе циља до краја периода пројекције. У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста“, наводе у НБС.