Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
НЕОБИЧНА ЗАНИМАЊА: КАСКАДЕР

Студент права у седлу

Стефан Недељковић (Фото:лична архива)

Будући правник Стефан Недељковић још од детињства везан је за коње и због својих јахачких вештина све чешће добија позиве да снима опасне сцене у телевизијским и филмским пројектима

Студент друге године Правног факултета у Београду, Стефан је нашао начин како да сам финансира своје студије, а успут се добро и забави. Иако има само двадесет година, постао је каскадер којег режисери све чешће позивају на снимања. Стефан је захваљујући одрастању у селу Суви До код Жагубице врло рано почео своје дружење с коњима.

– Мој деда је имао коње, одмалена сам растао уз њих. Детињство сам често проводио на селу. Са свега шест месеци поставили су ме на коња да би ме сликали. Данас ми је та фотографија једна од најдражих успомена из раног детињства – каже Стефан.

Почетак у Пожаревцу

Родитељи су га уписали са само шест година у Коњичко друштво „Кнез Михаило” у Пожaревацу, у тамошњу школу јахања. Тако је врло брзо израстао у спретног и искусног јахача. Често је одлазио на пожаревачки хиподром, постепено је упознавао и београдске коњаре, а с некима је постао и пријатељ. Захваљујући познанствима доспео је и на филм. А на филмском платну временом је од једва видљивог статисте, који у галопу пролети кроз објектив камере, постао врло тражени каскадер. Један је од ретких, можда и једини који код нас, на филмским и телевизијским снимањима, изводи бравуре с коњима и мења глумце у опасним сценама.

Каскада
Назив каскадер настао је од речи каскада, која означава акцију опасну по живот. Од извођача често се захтевају не само храброст, него и изузетне физичке способности као што су снага, покретљивост, уравнотеженост. Иако се понекад „иза сцене” намештају тако да су мање опасне него што стварно изгледају, увек са собом доносе ризик смрти и тешких физичких повреда. Каскаде су обично ризичније када се изводе уживо пред публиком, него за потребе филмова и ТВ серија, где је безбедност на првом месту.

– Углавном нас на снимањима ангажују као јахаче у историјским спектаклима. Али некада није довољно само бити коњаник међу двадесетак статиста, већ и више од тога. Од мене се тражи и да за потребе снимања сцене паднем с коња, да га натерам да се пропне, како би кадар био упечатљив. То некада успе из првог пута, али такви кадрови се некада морају и поновити, јер су захтевни. Некада морам да паднем и по неколико пута да би режисер био задовољан – прича Стефан о својим искуствима у раду с нашим познатим режисерима.

Набраја пројекте на којима је радио. Има ту и америчких (The outpost) и британских серија (Miss Skarlet and the Duke), домаћих филмова, документараца. Радио је с Вуком Костићем, Љубомиром Бандовићем, Драганом Бјелогрлићем, Катарином Радивојевић, Марком Грабежом, Недимом Незировићем...

Учествовао је у остварењима која су гледаоци већ видели, али и у пројектима који тек треба да доживе своју премијеру.

Публика се сећа врло успешне серије и филма „Нечиста крв”, остварења које је откупио „Нетфликс”. „Нечиста крв” је снимана под Авалом, где је направљен амбијент старог Врања из дела Боре Станковића. Улица којом су шетали филмски Митке, Софка, Коштана, Хаџи-Трифун, Ташана, у епској саги није могла да прође без коњаника. Филм и првих пет епизода режирао је Милутин Петровић, а завршницу серије Горан Станковић.

И глумци све вештији
Снимања доносе и пуно забаве и дружења после добро обављеног посла. Глумци су увек забавни и духовити па је на сетовима и пуно смеха. Али није увек лако, нарочито каскадерима и коњима. Дешавају се и незгодни падови, посебно ако су сцене по лошем времену или су превише захтевне. Догодило се једном, сећа се Стефан, да је коњ упрегнут чезама склизнувши с моста упао у реку.Снима се и велики број серија и филмова с историјским темама, па се и од глумаца захтева да знају да јашу. Неки зато узимају часове у школама јахања, неки то и заволе, па наставе с јахањем као хобијем и рекреацијом. Међу глумцима који су постали врсни џокеји у првом реду су глумци Милан Васић, Вук Костић, Жарко Лаушевић.

Стефан је каријеру почео у филму „Очеви слободе”, која прати живот и рад Светозара Милетића, борца за ослобођење Војводине од Аустроугарске, у режији Дарка Бајића, а један од последњих пројеката је серија „Хероји Халијарда”, у режији Радоша Бајића, која је овог лета снимана на подручју Горњег Милановца и Чачка. То је прича о спасавању америчких пилота у време Другог светског рата на овим просторима. У неким сценама појављује се и Недељковић у мањој улози, па је тиме прескочио још један праг, од статисте, преко каскадера, до глумца.

Учествовао је и на снимању другог дела популарног филма „Мама и тата се играју рата”, чији је продуцент Гордан Кичић, а очекује поред наставка рада за стране продуценте, снимање рекламних спотова и велики пројекат „Бој на Косову”, који је најавио режисер Гага Антонијевић.

Стара слава

Познато је да се ми као земља можемо похвалити каскадерима који су успели да се пробију и у Холивуду, али углавном у акционим филмовима. Велике сцене с пуно коња снимале су се шездесетих па и седамдесетих година, а најпознатији је био Мирослав Буковчић који је био чест гост и на Београдском хиподрому, где је забављао публику у паузи између трка. Остао је гледаоцима упамћен по наступу у филму Горана Паскаљевића „Пас који је волео возове” и страним пројектима „Винету”, „Марко Поло”, „Пробушени долар” и многим другим. Пожаревачки коњари су као статисти учествовали у масовним сценама „Сутјеске”, „Неретве” и другим партизанским, али и каубојским филмовима.

Како каже народна изрека: некад било сад се приповеда, али да не буде баш тако побринуо се Стефан Недељковић, чије су вештине на коњима све више тражене у филмској индустрији, која је у Србији последњих година у наглом развоју. Али и поред успеха које бележи у филмским пројектима, Стефан Недељковић је и даље чврсто решен да дипломира на факултету и да право буде његово главно занимање.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.