Уторак, 07.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Није лако путовати „у ципелама” миграната

Подаци УНХЦР-а говоре да је од 2008. године свега 230 људи добило азил у нашој земљи
Прихватни центар за мигранте у Обреновцу, 2017. (Фото А. Васиљевић)

Иако је Србија земља транзита за највећи број миграната са Блиског истока, а не држава у коју они желе да се трајно населе, истраживања показују да велики број наших суграђана има негативан однос према њима, a он је у великој мери последица ксенофобичног извештавања таблоида. У овим медијима доминирају наративи да мигранти желе да се овде населе и исламизују Србију, односно да представљају претњу по српску културу и шире заразне болести. Последица ових наратива јесте да расте степен социјалне дистанце према људима који беже пред ратним пожарима у својој земљи, али истовремено расту и мржња, страх и ксенофобија. Тај антимигрантски дискурс ескалирао је у претходној години, када почињу да се формирају и паравојне формације са циљем заштите локалног становништва, упозорено је на округлом столу о етичком извештавању о избеглицама и тражиоцима азила, који је организовао Центар за истраживање и развој друштва ИДЕАС, уз подршку УНХЦР-а и Владе Швајцарске.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић истакла је да је последње истраживање ове институције показало да највећи степен социјалне дистанце грађани Србије имају управо према мигрантима и избеглицама са Блиског истока – чак 38 одсто наших суграђана не жели да им мигранти буду комшије нити жели да они буду стално настањени у Србији, 36 одсто не жели да се дружи са њима, а 33 процената не жели да мигранти буду васпитачи њиховој деци. Трећина грађана Србије не жели да са мигрантима сарађује на послу, а четвртина их не жели за колеге. Очекивано, најмање наших суграђана мигранте види као чланове породице – чак 48 одсто њих не жели да им деца ступе у брак са њима.

– Заборавља се да смо сви ми људи и да нико не бежи из своје земље зато што му је у њој добро. Ваљало би понекад обути „туђе ципеле” и схватити како се осећају мигранти и избеглице када се суоче са ксенофобијом и социјалним одбацивањем –препоручила је Бранкица Јанковић.

Представница Високог комесаријата УН за избеглице у Србији Љубинка Митровић оценила је да је начин на који се извештава о мигрантима и избеглицама данас постало актуелније питање него икада, јер се први пут после Другог светског рата суочавамо се бројком од 103 милиона принудно расељених особа на планети, на којој постоји чак 37 кризних жаришта.

– Србија није земља крајње дестинације за већину избеглица и миграната са Блиског истока – од 2008. године до данас свега 230 људи добило је азил у нашој земљи. Када говоримо о примерима добре праксе и сјајне сарадње између институција решених да помогну, увек наводим пример дечака који је био дете улице у Авганистану и дошао у Србију у великој избегличкој колони и без пратње одраслих. Он је данас студент Универзитета уметности и верујем да ће се у будућности за њега тек чути. Нажалост, овакви случајеви медијима често нису занимљиви – они радије извештавају о негативним дешавањима у избегличким камповима, што појачава негативне емоције домаћег становништва према мигрантима – закључила је Љубинка Митровић.

Марко Милановић, директор Центра за истраживање и развој друштва ИДЕАС, који већ седам година сарађује са УНХЦР-ом у Србији, пре свега на унапређењу положаја деце и рањивих група избегличке популације, оценио је да однос који наше друштво има према мигрантима у великој мери зависи од извештавања медија.

– Када смо пре две године истраживали став према избеглицама и мигрантима, резултати су показали да 37 одсто наших суграђана има изразито ксенофобичан став, а додатних 41 одсто умерено ксенофобичан став. Свега 22 одсто њих имало је умерено ксенофобичан однос према овим особама. Када се ови резултати упореде са истраживањем из 2014. године, када је свега четвртина грађана Србије имала ксенофобичан однос према мигрантима, види се да је у питању озбиљно повећање нивоа ксенофобије. Због тога смо и покренули иницијативу „Промени причу”, јер верујемо да ће промена начина извештавања медија довести до смањења ксенофобије према избеглима и мигрантима – закључио је Милановић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.