Загађење ваздуха угљем захтева хитан здравствени одговор

Постепеним укидањем енергије добијене из угља до 2030. године, у односу на поступно укидање угља до 2050. године, избегло би се 272.993 дана са симптомима астме код астматичне деце, 32.476 случајева бронхитиса код здраве деце, 18 милиона дана са ограничењем активности и изгубљених радних дана, 2.657.043 слободна дана услед боловања, 6.000 хоспитализација, 11.768 превремених смрти услед загађења ПМ 2,5, више од 1.200 превремених смрти услед других загађивача и 28 милијарди евра за здравствене трошкове, саопштено је јуче у новом извештају Алијансе за здравље и животну средину (ХЕАЛ).

Светска здравствена организација (СЗО) сматра да се ниједан ниво загађења ваздуха не може сматрати безбедним и да повећање научних сазнања о штетном утицају загађеног ваздуха на наше здравље наставља да расте. Удисање честица, чак и у ниским концентрацијама, може довести до физиолошких промена у телу које штете здрављу. Лош квалитет ваздуха повезан је и са хроничним и акутним респираторним обољењима, попут бронхитиса и погоршања астме, што значајно нарушава квалитет живота. Научници настављају да идентификују нове начине о томе како загађење ваздуха може штетити здрављу, као у примеру да је све више доказа који повезују загађење ваздуха са деменцијом. Нови докази су такође показали да честице загађеног ваздуха путују кроз плућа трудница и задржавају се у њиховим плацентама, штетећи бебама пре него што се роде.

ХЕАЛ, на основу анализе, препоручује да се што пре почне са постепеним смањењем производње енергије добијене из угља у региону западног Балкана јер ће свака година повећати здравствени и економски терет узрокован загађењем.

– Више од 11.000 превремених смрти, као и 273.000 дана са симптомима астме и 2,6 милиона изгубљених радних дана показују зашто загађење ваздуха угљем захтева хитан здравствени одговор. Посвећеност заштити здравља мора да значи постепено укидање енергије добијене из угља у региону западног Балкана до 2030. године – истакла је јуче др Влатка Матковић, виша саветница за здравље и енергетику из ХЕАЛ.

Професор др Зорана Јовановић Андерсен, професорка епидемиологије животне средине на Одељењу за јавно здравље Универзитета у Копенхагену и председница Комитета за животну средину и здравље Европског респираторног друштва, нагласила је да загађење ваздуха представља озбиљну претњу за јавно здравље и економију западног Балкана, због чега је потребна хитна пажња.

–„Лечење” хроничног загађења угљем у региону ће резултирати спасавањем стотина хиљада живота, а посебно заштитом деце и новорођенчади – сматра др Јовановић Андерсен.

Проф. др Марија Јевтић, професорка на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду и ванредни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, истакла је да здравствени стручњаци позивају лидере западног Балкана да спроведу јавно-здравствене мере које ће окончати постојећи терет у региону од загађења ваздуха тако што ће дати највећи приоритет постепеном укидању термоелектрана на угаљ које негативно утичу на здравље грађана.

Извештај Алијансе за здравље и животну средину показује да ће постепено укидање енергије добијене из угља на западном Балкану до 2030. уместо 2050. допринети мањој стопи болести и превремених смрти и повећати продуктивност људи и економије.