Уторак, 07.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Изложба „Логор на Београдском сајмишту (1941–1944)”

Прва изложба Меморијалног центра „Старо сајмиште” отворена je данас у Народном музеју Србије
Детаљ са изложбе (Фото: К. В.)

Меморијални центар „Старо сајмиште” је нова национална установа културе оснoвана пре око шест месеци. Мада смо тек стали на ноге, желели смо да обележимо важан датум, а то је 8. децембар 1941, јер су тада почеле депортације првих заточеника у логор Сајмиште, каже Кринка Видаковић Петров, в. д. директора поменутог центра, најављујући данашње отварање изложбе „Логор на Београдском сајмишту (1941–1944)” у Народном музеју Србије.

– Први заточеници били су Јевреји (жене, деца и особље Јеврејске болнице), али је међу њима било и ромских жена с децом. Јеврејски заточеници логора Сајмиште погубљени су врло брзо и већ у пролеће 1942. немаче нацистичке окупационе власти у Србији могли су обавестити централу у Берлину да у Србији нема више Јевреја. Логор Сајмиште један је од најранијих примера примене Коначног решења у Европи, а истиче се и по томе што је баш ту коришћена „душегупка” тј. покретна гасна комора, претходница много већих и непокретних гасних комора у Аушвицу и другим логорима – прича Кринка Видаковић и додаје да су у другој фази логора Сајмиште, када је он постао Проходни логор, велика већина заточеника били Срби, они депортовани из Независне Државе Хрватске, као и они из Србије.

Према речима наше саговорнице, од укупно око 40.000 заточеника у логору Сајмиште, страдало је око 17.000, а за разлику од других логора на данашњој територији Србије (Бањички логор, логор Црвени крст у Нишу, итд.), логор Сајмиште, који се налази у самом срцу данашњег Београда, остао је током седам деценија сакривен и заборављен испод дебелих слојева заборава.

– Циљ Меморијалног центра је да скине слојеве заборава и уведе логор Сајмиште у културу сећања нашег друштва, да би ту заузео место које му припада. Ова изложба је један од првих корака – каже Кринка Видаковић и наглашава да Меморијални центар „Старо сајмиште” нема сопствени изложбени простор и да ће га имати када се заврше радови на реконструкцији и адаптацији Централне куле, која је почела у јулу. Објашњава да ће цела Кула бити изложбени простор посвећен логору Сајмиште и да ће бити обухваћена не само логорска историја, него и предисторија логора, као и послератна историја Сајмишта, када су постојеће логорске зграде претворене у уметничке атељее.

Наглашава, међутим, да је део те историје и дугогодишња деградација овог простора, његова употреба и злоупотреба, пропадање, претварање у врсту „црне рупе”, али и у вероватно најскупљу грађевинску парцелу данашњег Београда. Штавише, каже она, Сајмиште је претходница Новог Београда, чија је изградња разматрана још двадесетих година под именом „Варош на води”.

Посетиоци изложбе видеће до сада непознате фотографије логора, један кратак и мало познат филм снимљен непосредно по његовом ослобођењу, чуће сведочанства преживелих којих више нема међу нама, видеће цртеже заточеника рађене у реалном времену, видеће неке примере Гестапове картотеке заточеника, репродукције докумената, оригиналне делове торња на Кули итд.

Аутор изложбе је др Милан Кољанин, a коаутор Асја Драча Мунтеан, обоје сарадници Меморијалног центра „Старо сајмиште”. Партнери у дизајну поставци изложбе су дизајнер Изабела Мартинов Томовић и Богдан Шпањевић са тимом NextGame.

– Намера нам је да идуће године представимо изложбу и у другим институцијама и градовима Србије, а да у оквиру међународне сарадње Меморијалног центра „Старо сајмиште” организујемо гостовање изложбе у иностранству – додаје Кринка Видаковић Петров.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Neva
Obzirom da Memorijalni centar zasad nema sopstveni izlozbeni prostor, pozdravljam ideju da ova izlozba kruzi po muzejima vecih gradova Srbije.
Lena
Obzirom da Memorijalni centar zasad nema sopstveni izlozbeni prostor, pozdravljam ideju njegove direktorke da ova izlozba kruzi po muzejima vecih gradova Srbije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.