Недеља, 29.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко стоји иза фотографије „Око соколово”

Самсон Чернов (1887–1929) (Фото: „Википедија”)

Многи Срби знају за слику „Око соколово”. На њој ми можемо да видимо Драгутина Матића – хероја Србије и о њему ми сви знамо много тога. Али, да ли знате нешто о човеку који је снимио ту познату фотографију, која може да се види на медаљонима, мајицама и која асоцира на Први светски рат?

Самсон Чернов је руски јеврејин, сликар и фотограф Срба, не само у току Првог светског рата, него и у време оба балканска рата. Управо је он фотографисао Драгутина Матића. Нажалост, о рођењу фотографа зна се веома мало – само да је рођен око 1887. године.

Већ са 17 година Чернов је као добровољац учествовао у руско-јапанском рату 1904–1905. Први пут је стигао у Србију 1912, са 25 година. Дошао је као репортер руских новина „Новоје времја” и „Рускоје слово”. Самсон Чернов није само био ратни фотограф у току Првог и Другог балканског рата, него је те фотографије и штампао у руским новинама. Пре него што је дошао у Србију, боравио је у Паризу, вероватно такође као дописник руских новина. Тамо је имао договор с француским издавачима, па су слике Срба са фронта биле објављиване у листу „Илустрасион”. После Другог балканског рата Чернов је направио изложбу 400–500 фотографија из периода балканских ратова у Официрском дому у Београду. Наредне године у пролеће – још једна изложба, у хотелу „Асторија” у Петрограду. Осим фотографија, изложио је и неколико уља на платну. У Другом балканском рату, осим фотографија, снимио је и филм „Битка на Брегалници”.

Кад је 1914. године почео Први светски рат, Самсон Чернов је све време био са српским војницима, фотографишући злочине аустроугарских јединица у Мачви и Посавини, заједно с Французом Анријем Барбисом. У септембру 1914. године врховна команда српске војске прикључила га је филмској екипи Ђоке М. Богдановића, власника биоскопа „Касина”. Екипа је снимала дешавања на територијама реке Саве и прелазак српске војске преко реке, дејства у Срему, град Шабац у рушевинама и разарање Београда. Чак ни 1915. године, кад је било решено да се српска војска повлачи преко Албаније, Самсон се није одвојио од Срба. Прошао је целу албанску голготу и у исто време фотографисао муке српског народа због глади, хладноће, напада Албанаца и епидемије тифуса, која је избила још у почетку Првог светског рата. Управо у почетку рата Чернов је снимио своју најпознатију фотографију „Око соколово”, које се ми још сећамо и повезујемо је управо с Првим светским ратом.

По доласку на Крф, Никола Пашић шаље Чернова у Лондон, где 5. јуна 1916. године у Галерији Краљевског института отвара још једну изложбу „Срби, децембра 1915”. Ту изложбу отворио је руски кнез Михаил Романов. Поред фотографија сам Самсон је говорио о борбама српског народа. Кад се Чернов вратио на Крф, у јулу 1916, изразио је жељу да буде крштен. Кум му је био генерал Божидар Терзић и на крштењу је 16. јула добио име по Александру Карађорђевићу. Након револуције у Русији 1917. године, Чернов, као „бели”, није могао да се врати у своју отаџбину, па је одлучио да узме француско држављанство.

При крају Првог светског рата, Пашић је Александра (некада Самсона), послао у САД, где је у марту 1918. године организована изложба фотографија и акварела у „Гранд централ паласу” у Њујорку. Исте године у „Њујорк тајмсу” је био објављен интервју с њим. У том интервјуу фотограф је о себи испричао веома мало, што је можда и узрок недостатка информација о његовој прошлости, али зато је много причао о српским војницима и о томе кроз шта је прошла српска војска. Неко време се задржао у САД и све време је носио униформу капетана српске армије. А 1919. године, кад се рат завршио, као и сви преговори о миру, одржао је неколико предавања о Србима и о њиховој борби. Године 1920. купио је вилу у француском граду Бијарицу. После се ништа о њему није чуло, осим да је преминуо у фебруару 1929. године.

Велика је штета што многи Срби заборављају овог великог фотографа из Русије, који је до последњег часа био заједно с њима. Зато сам и написала овај текст. Мој циљ је да нас подсетим на хероје, који су били уз нас и током најтежих времена.

Наталија Аникејева,
16 година

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ivana
Hvala za ovaj predivan članak i za podsećanje za nepravedno zaboravljenog heroja!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.