Звекет оружја опет одјекује Егејом

После најновијег заоштравања односа прекинути су контакти званичника Турске и ГрчкеУ Егеју ништа ново: Турска поново оптужује Грчку да гомила трупе и наоружање у источном Егеју уз малоазијску обалу. Анкара због тога „звецка оружјем”, док у Атини тврде да турски авиони свакодневно угрожавају њен ваздушни простор и да има право на самоодбрану.

Непосредан повод за најновије оптужбе су били грчки маневри који су последњих дана одржани на острвима Родос и Лезбос.

„Грчка наставља да провоцира, ми не можемо више да ћутимо. Атина мора да се придржава договора или ћемо ми урадити оно што је неопходно”, изјавио је турски шеф дипломатије Мевлут Чавушоглу.

Председник Реџеп Тајип Ердоган без увијања прети : „Једне ноћи ми можемо изненада доћи... Уколико одете предалеко, цена ће бити превисока. Грци, погледајте историју, сетите се Измира”, поручио је он алудирајући на пораз Хелена код Смирне (сада Измира) пре сто година, после чега је почео масовни погром Грка, у којем су многи завршили у дубинама Егеја.

У Анкари тврде да се у последње време Грчка претворила у војну базу Америке и Француске, пошто купује њихово најсавременије наоружање. У Атини одговарају да имају право на самоодбрану и да неће никоме дозволити да угрожава суверенитет и територијални интегритет земље.

Преко заоштравања односа с Атином Анкара сада очигледно жели да изврши притисак на НАТО савезнике, пре свега на Америку, који подржавају Грчку у решавању отворених проблема у Егеју и Медитерану између две суседне и формално савезничке земље. Спор је заоштрен после недавне посете премијера Киријакоса Мицотакиса Вашингтону. Он је у Конгресу позвао Америку да услови продају авиона Ф-16 Турској поштовањем међународног прва у Егеју. У Анкари су то дочекали на нож, поготово зато што су се пре тога нашли на удару америчких санкција због куповине руских ракетних система ПВО С-400. Турска је искључена из производње и набавке „невидљивих” авиона Ф-35 и сада жели да купи 40 нових Ф-16, али на Капитол хилу то условљавају поштовањем међународног права, односно грчког ваздушног простора над острвима у Егеју.

У Атини изнова понављају: ми поштујемо одредбе уговора из Лозане којима су 1923. године у Егеју повучене границе између две земље. То потврђују и у земљама ЕУ. Када су се председник Ердоган и Киријакос Мицотакис у марту последњи пут срели у Истанбулу, током посете грчког премијера Васељенској патријаршији, у првим анализама се чак исхитрено говорило о „новом почетку” у односима две земље.

После најновијег заоштравања односа, питање је када ће бити обновљени контакти на највишем нивоу. „Договорили смо се да нећемо укључивати треће земље у наше спорове. Мицотакис је то прекршио, он за мене више не постоји... Наставићу да сарађујем, али само са часним (грчким) политичарима”, изјавио је недавно Ердоган, после чега су прекинути и разговори чланова Стратешког савета две земље који су покушали да припреме терен за нормализују односа.