Медицински факултет у Београду обележава 102 године постојања

На Медицинском факултету у Београду данас ће бити одржана свечана академија поводом обележавања 102. године од оснивања ове установе. Реч је о једном од најстаријих факултета на Универзитету у Београду, који је отворен 9. децембра 1920. године говором професора Милана Јовановића Батута.

Како за „Политику” истиче професор др Лазар Давидовић, декан овог факултета, увели су многе новине у рад ове установе, а добили су и два центра изузетних вредности. То су Центар за редокс медицину, којим руководи проф. др Татјана Симић, дописни члан САНУ, и Центар за биологију костију, којим руководи проф. др Марија Ђурић.

На овом факултету до сада је готово 30.000 полазника завршило неку од последипломских специјализација, а само ове године уписано је скоро 2.200 полазника различитих облика последипломске специјалистичке наставе.

– Последњих 12 месеци покренуте су нове мастер академске студије и то из области срчане инсуфијенције, интервентне пулмологије, ларингологије, медицине дуговечности и здравог старења и биоетике. Објављено је чак девет нових уџбеника за специјалистичку наставу. У читавом низу нових правилника донетих последњих годину дана, свакако је најзначајнији онај који се односи на избор наставника и сарадника Медицинског факултета. Критеријуми су подигнути на виши ниво, што би требало да допринесе вишем реномеу не само нашег факултета него и Универзитета у Београду. Правилник ће на снагу ступити 1. априла 2024. године, како би сви они којима предстоје избори могли да се припреме. У том смислу, унапређен је и Правилник о издавачкој делатности нашег факултета – нагласио је др Давидовић.

На овом факултету већ 27 година постоји акредитована настава на енглеском језику, што је сада додатно популаризовано.

– Захваљујући Влади Србије, имали смо могућност да о свим видовима наставе на енглеском језику који се изводе на нашем факултету говоримо на изложби Експо у Дубаију. Пре неколико недеља у Варшави је организован састанак на којем је присуствовало 14 агенција које се баве регрутовањем студента на енглеском језику. Ове агенције су се веома повољно изјасниле о овој настави на нашем факултету, имајући у виду однос цене и квалитета. Захваљујући Министарству просвете, летос је реновиран и модернизован део простора у коме се ова настава изводи – појаснио је наш саговорник.

У току ове године одржали су 41 курс континуиране медицинске едукације са 320 предавача (од тога су 38 странци), а са више од 1.600 полазника.

Континуирано се повећава и интерес за докторске академске студије, чему је допринело и увођење чак седам нових модула.

– Публиковали смо монографију посвећену стогодишњици Медицинског факултета у Београду. У њој су обрађени бројни историјски аспекти, илустровани изванредним, историјски вредним фотографијама. Детаљно су описане све едукативне активности и научноистраживачки рад на нашем факултету, а један чланак је посвећен студентском парламенту и студентским организацијама. Огроман део ове монографије чини списак свих лекара који су дипломирали на нашем факултету – напомиње др Давидовић.

Главни програмски циљеви овог факултета биће развој медицинске едукације на свим нивоима, односно научноистраживачког рада из области биомедицинских наука. Придржаваће се, каже др Давидовић, три главна програмска начела на којима је факултет заснован.

– Прво је да настава мора бити савремена, а то подразумева континуирано увођење најновијих достигнућа. Друго начело подразумева аутономност факултета у оквиру аутономије универзитета. Оно значи стварање стабилних услова за рад, најквалитетнијег наставног кадра, уз независно, демократско, одговорно и транспарентно одлучивање и спровођење донесених одлука. Наш факултет такође мора остати национално одговоран, а то значи настојати да даје водећи допринос, како када је у питању медицинска едукација, тако и научноистраживачки рад из области биомедицинских наука – закључио је др Давидовић.