Мањи порез за зграде са зеленим сертификатом

Копаоник – Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре ускоро ће изменити Закон о планирању и изградњи који треба да убрза издавање грађевинских дозвола, уведе ред на градилиштима, унесе већу транспарентност и подстакне зелену градњу. Ово је најавио министар Горан Весић на Копаонику и објаснио да неке процедуре треба иновирати и омогућити да грађевинарство које учествује у БДП-у са око пет одсто, има већи удео. Према његовим речима, последњих пет година вредност радова у грађевинарству је подигнута са 2,5 милијарди евра 2017. на више од пет милијарди 2021, али се до краја ове године очекује укупан пад од око 10 одсто.

Овогодишњи пад је последица утицаја кризе на приватни сектор. Како је објаснио, Србија има исти ниво инвестиција државних пројеката, али се приватно грађевинарство теже одлучивало на инвестиције, јер нико не зна шта ће се дешавати са евром и да ли ће бити довољно енергената.

Једна од новина која ће бити унета кроз нови закон јесте да ће сви инвеститори морати да имају полису осигурања од штете, што практично значи да ће грађани моћи да се наплате ако су претрпели штету због грешке у градњи или ако инвеститор несавесно гради у њиховом комшилуку. Инвеститори ће убудуће приликом добијања употребне дозволе морати да приложе доказ да је грађевински отпад предат оператеру и на тај начин бити решен већи део проблема дивљих депонија.

– Планирано је да се уведе и ставка да сви инвеститори пре него што пријаве радове, морају да поднесу елаборат о стању свих локалних путева у околини градилишта и банкарско осигурање из којег ће онај ко је издао грађевинску дозволу, а то је најчешће локална самоуправа моћи да се наплати уколико се сви путеви не врате у првобитно стање. Тренутно имамо проблем, јер инспекције недовољно добро раде свој посао и инвеститори оставе путеве у веома лошем стању па из буџета поправљамо улице – рекао је Весић.

Он је обећао да ће кроз нови закон о планирању и изградњи покушати да поспеше зелену градњу. Први сертификовани објекат у Србији је био 2013. године. У првом кварталу 2021. године је било 29 таквих објеката, а у септембру ове године око 110. То говори да зелена градња има своје тржиште, иако није субвенционисана.

– Предлог ће бити да убудуће приликом изградње сви јавни објекти морају да имају зелену сертификацију. Осим тога, размишљамо и да уведемо обавезу да сви објекти велике квадратуре, са више од 10.000 квадратних метара, морају такође да имају обавезну зелену сертификацију – рекао је Весић и додао да постоји могућност да локалне самоуправе смање доприносе за зелену градњу, што би подстакло инвеститоре да више улажу.

– Предложићемо да се за те зграде смањи порез на имовину, што опет може да буде подстицај за већа улагања – истакао је Весић. Он је најавио и увођење обавезе да свако треће паркинг место у новим зградама има електрични пуњач, што сада није случај. „Путеви Србије” су расписали тендер за 10 пуњача.

– У наредних годину дана још 100 пуњача ћемо уградити на ауто-путевима и на тај хачин дамо допринос да буде више електричних возила. Разматра се и смањење путарине за ову врсту возила, а постоје предлози да се те бенефиције дају и хибридним аутомобилима – рекао је Весић.

Размишља се и о обнови постојећег грађевинског фонда, јер је много зграда изграђено у другој половини двадесетог века и уз релативно мала улагања могу да добију сертификат.

– Није реално да то пребацимо на станаре. Идеја је да направимо фонд из којег ћемо давати подстицаје како би ушли у обнову постојећег стамбеног фонда. Те зграде могу да буду сертификоване, а то је важно и због уштеде енергије – навео је Весић и додао да је то битно и због штедње енергије и смањења емисије гасова стаклене баште, јер зграде троше 36 процената енергије и емитују 39 одсто угљен-диоксида.