Скелет плезиосауруса пронађен у Аустралији

Откриће скелета џиновског морског гмизавца плезиосауруса у Аустралији може утицати на проналажење важних одговора у истраживању праисторијског живота, сматрају стручњаци из Музеја Квинсленд. Остаци рептила за кога се верује да је харао воденим пространствима пре око сто милиона година пронађени су у западном делу аустралијске државе Квинсленд. Скелет је дугачак око шест метара, а верује се да је огромни гмизавац био млад када је страдао. За његово откриће заслужено је троје трагача-аматера за фосилима.

„Први пут се десило да буду пронађени заједно, практично спојени остаци лобање, врата и тела плезиосауруса, што може помоћи у даљем истраживању корена и еволуције у добу када су живели диносауруси”, објашњава палеонтолог Еспен Кнутсен из Музеја Квинсленд.

С обзиром на то да је реч о скелету младог примерка плезиосауруса, тачније врсте под називом еласмосаурус, ово откриће бациће ново светло на начин одрастања јединке поменутог рептила из доба јуре.

„Следећи корак је испитивање остатака зуба овог џина из прошлости које ће уз помоћ разних хемијских анализа можда дати одговор на питања о навикама еласмосауруса, миграцијама ове врсте као и начину његове исхране”, објашњава Кнустен за Си-Ен-Ен.

Древни водени гмизавци попут плезиосауруса и ихтиосауруса нису класификовани као диносауруси, иако су живели у исто време. Плезиосаурус је, наводи поменути палеонтолог, еволуирао из врсте која је живела на копну и због тога је био принуђен да повремено излази изнад површине воде због ваздуха. И даље је непознато колико су ови водени џинови могли дуго да остану под водом без израњања.

Стручњаци напомињу да је еласмосаурус могао да нарасте до десет метара дужине и да је достизао дубину од 50 метара, а живео је у давној прошлости. Ова врста плезиосауруса имала је дуг врат, широко равно тело и релативно кратак реп.