У канџама патријархата

Документарни филм „Школа завођења” ауторке Алине Рудницкаје изазвао је велику пажњу медија 2019. године када је угледао светлост дана. Разлог је био искрен приказ положаја жена у Русији. Инсајдер ТВ приказаће једноипочасовни филм руске редитељке вечерас у 20 часова.

У фокусу су три Рускиње, Лида, Дијана и Вика, које у својим тридесетим траже исте ствари: сигурност, виши друштвени статус и вечну срећу. Хероине узимају ствари у своје руке и придружују се курсу вештине завођења мушкараца – по могућности богатих. У малој учионици 50 жена, које су платиле по 200 долара, покушавају да се за два дана претворе у нове особе – под будним оком инструктора, мушкарца!

Алина Рудницкаja

Лиди на почетку филма има феминистичке идеје, али када јој се жеље остваре, она постаје конзервативнија, чак и од своје мајке. Вика се труди да се еманципује и одлучује да буде искрена према себи. Она више не воли свог супруга, али се плаши развода. Како живети у конзервативном друштву без мужа и са децом, а да не будете одбачени? Ово је једно од питања које поставља филм „Школа завођења”. Трећа девојка, Дијана, сања о бољем животу, али такође завршава у ћорсокаку. Побегла је од стварности у свет фантазије. Чак и у тим сањарењима о бољем животу, она је потпуно зависна од човека који материјално издржава њу и њеног сина...

Документарно остварење „Школа завођења” говори о традиционалним вредностима које су широко распрострањене и пропагиране девојкама, па тако главне јунакиње представљају слику породице у модерној Русији. Филм говори о конзервативном моделу понашања који не дозвољава женама да се развију као индивидуе, о жељама које није лако испунити у данашњој Русији где доминира патријархат.

Седам година снимања осликава понекад трагикомичну слику родних улога и женствености у Путиновој Русији. По речима редитељке, Алине Рудницкаје, инспирацију за филм добила је кроз бројне огласе који су се појавили рекламирајући различите курсеве за завођење. „За време СССР-а, када сексизам званично и није постојао, жене су напорно радиле на пољима и у фабрикама. У данашње време руски мушкарци су остали дубоко у патријархату, па и даље очекују од жене да буду подређене, док би девојке радо да иду у шопинг и изласке. Ако мушкарци могу да им финансијски обезбеде такав стил живота, једнакост зна да буде жртва коју ће радо поднети”, сматра ауторка. Она истиче да жене теже сигурности, вишем друштвеном статусу и једноставној срећи. „То није лак подухват у посткомунистичкој Русији, у којој влада екстремно патријархална култура, где доживљај среће подразумева богатство, број жена надмашује број мушкараца, а Владимир Путин представља симбол мужевности”, каже Рудницкаја.