Грци реформишу обавештају службу

АТИНА - Грчки парламент данас је усвојио закон о реформи обавештајне службе (познате под актонимом ЕИП) и забрани продаје шпијунског софтвера, чиме влада покушава да ублажи утицај скандала с прислушкивањем телефона.

Случај, чија је истрага још у току, уздрмао је конзервативну владу коју очекују избори 2023. године, преноси Ројтерс.

Наводи се да је све почело у августу када је Никос Андрулакис, лидер социјалистичке партије ПАСОК, трећее по величини у Грчкој, рекао да је ЕИП прислушкивао његове разговоре 2021. године.

Он је неколико дана раније поднео тужбу због покушаја прислушкивања његовог мобилног телефона уз софтверски надзор.

Предлог закона криминализује продају или поседовање шпијунског софтвера и чини његову приватну употребу кривичним делом, за шта је запрећена казна затвора до 10 година.

Само ЕИП и антитерористичка јединица могу захтевати одобрење тужиоца да прати људе у низу кривичних дела наведених у предлогу закона, док други тужилац мора да потпише захтев.

Ројтерс преноси да се политичари могу пратити само из разлога националне безбедности, док председник парламента такође мора да одобри такве захтеве, а они који су предмет праћења могу бити обавештени о надзору три године касније ако то тужиоци дозволе.

Премијер Киријакос Мицотакис назвао је предлог закона „храбрим институционалним одговором” на изазов који превазилази Грчку.

Агенција напомиње да се Мицотакис, који је ставио ЕИП под своју контролу након 2019. године, извинио Андрулакису, рекавши да је операција ЕИП-а била политички неприхватљива, иако је била легална, као и да он тога није био свестан.

С друге стране, ПАСОК је пре гласања оптужио владу да тражи саучеснике у опозицији како би прогурала предлог закона, преноси Танјуг. „Случај није затворен, већ ће остати отворен док истина не буде откривена”, рекао је представник те странке Мајкл Катринис у парламенту.

Грчка влада је прошлог месеца објавила план да забрани продају шпијунског софтвера, након што је левичарски лист „Документо” обелоданио имена више од 30 људи, укључујући и министре, који су били под државним надзором преко телефона.

Влада је негирала било какву умешаност у тај случај.